Ходочашћа

Ходочашће

Ходочашће (хаџилук или хаџ) је дугачко путовање на одређено место које има свој значај из специфично верских разлога („свето место“). Особа која врши ходочашће назива се ходочасник или хаџија.

Хришћани на ходочашће одлазе у посету Христовом гробу, у светом хришћанском граду Јерусалиму. Након ходочашћа, ходочасник има право да на своје име дода префикс Хаџи-. Многа презимена потичу од таквих предака, јер се тај статус сматрао врло престижним.

Ходошаће и поклоништво светињама, моштима и светим местима имају дугу историју и важан значај у нашем предању, као и стварању идентита верника и верног народа. Ходочасници немају за циљ, као туристи, да нађу нешто егзотично, оригинално и нетакнуто, или конзумацију неких псеудо-духовних места и догађаја, нити пак да нађу нешто изворније од верског и евхаристијског живота у својој локалној цркви. Циљ ходочашћа је да тражи Бога, да се одриче себе и замишљених ‘сигурности’ у животу, у присуству светиња и светих места. Зато је једна од главних врлина ходочасника смирење и промена (покајање) за разлику од туриста који космополитиским (непромењеним) погледом тражи ‘аутентична (непромењена)’ места ненарушена присуством других (другог) туриста.