Историја манастира Трескавац

Manastir Treskavac

Светоархангелски манастир Трескавац је светиња која ниче из пепела у Епархији бихаћко-петровачкој – страдалној и намученој. Помен о овој светињи је био потпуно заборављен и дуги низ година није се за њега знало. Мислили смо да је заборављен али смо се преварили, у Господа нема заборава и све бива на добро кад дође пуноћа времена.

Тако и са овом крајишком светињом поиграли су се многи, и они који су га уништили, и они који су послије њих писали историју учинили су да на земљи не остане помена о њему а вријеме да не буде ни камен на камену да се види и свједочи о постојању Манастира.

Не постоји само оно што се оком види!!! Тога је свједок и обнављање живота у овом манастиру.
Вођен својим књигољупством, Епископ овдашњи Хризостом бихаћко-петровачки у Патријаршијској библиотеци у Београду наилази на чланак „Опис села Растоке“ код Кључа и то у Дабробосанском Источнику из 1888.г.Г. у двоброју 11 и 12 а на страни 192.

У поменутом чланку чијих је редова аутор Хаџи Миле Попадић, свештеник кључки каже се: „Растока, село од Кључа постоји источно удаљена два сахата, посред кога села тече ријека истог имена. Она са својим расточеним током који се разлијева на много рукава достојно одговара имену и не само да је богата млинима него својим разливом око себе чини земљицу плодну подобно мисирском Нилу.

Растока изтјече из врх селца Трескавца, врло чаробног мјеста. Народ прича да ту има некијех старина и да је ту некад постојао манастир под именом „Трескавац“. Истина, овај бајни положај, са својим окруженим високим врховима, богатим дрвљем и стрмим стјењем; његов романтични изглед и мирна тишина, заслужује право манастирско мјесто; али ту нема никаквих рукотворина које би могле засвједочити ту народну причу.

Но у овој струци има један примјер, који би кадар био све до имена уништити, али и народна прича у истини бити; а то је на ниже низ воду ¼ сахата, на једном водопадном острвчићу сад постоји 10 – 12 оџака – кућа богатијех бега Пилиповића. По народној причи прије неколико стотина година, пошто се је њихов прађед Пилип на Гламочу са својом породицом помухамедио, оцијепи се од исте породице њих неколицина и спусте се у топлу и питому жупу кључки котар, настане се у данашњој Растоци, изаберу удесно мјесто на више поменутом расточком островчићу, пограде велике куће и ударе тврде зидове, те сад изгледа као какав приморски градић и зове се Расточки оџаци.

На основу овога народна се прича примиче истини, доказујући се тим да би се морало нешто у близини разрушити и рукотворни материјал сав у оџаке утрошити а остатке дуга времена све поравнати. А како је српски народ у прошлости под тешким оковом био, нијесу ваљда близу арема смјели ни помињати манастира, те тако је предање и памтење љуцко ишчезло И ријетко ћеш кога чути да рече: овђе је био Манастир и звао се Трескавац.

Шта више, кажу тежаци, да има узидат од куће беговске у зиду један лијепо отесат камен, али га нико не зна прочитати“, итд…

Руководећи се љубављу према пастви коју му даде Бог, Епископ Хризостом у јесен 2007-ме г. Г. доноси одлуку да обнови ову светињу и о томе извјештава Свети Архијерејски Синод СПЦ који одговара да „коначно одобрава одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Хризостома којим је васпоставио манастир Светог Архангела Михаила у Трескавцу“. Од тог момента почиње борба за успостављање живота у овој светињи.

У новембру мјесецу 2007-ме г.Г. Епископ Хризостом поставља јеромонаха Варнаву Дамјановића, дотадашњег сабрата Манастира Клисина и секретара ЕУО-ра Епархије бихаћко-петровачке, за намјесника Светоархангелског манастира Трескавца у Трескавцу, Општина Горњи Рибник, са свим правима и дужностима које произилазе из Устава СПЦ и уредби за живот монаха у манастиру. Овим постављењем јеромонах Варнава постаје и први монах манастира Трескавца – у обнови.

Манастир се обнавља полако али сигурно. Интензитет обнове је условљен спољашњим факторима од којих је главни моменат материјална криза и оскудица у којима живи наш народ. Надамо се у Господа да ће доћи вријеме када ће се прослављати име Његово у потпуно обновљеном Манастиру Трескавцу.
Сада у манастиру живи један монах и то протосинђел Варнава (Дамјановић). Тренутно услова за проширење братства и нема. У изградњи je један мали помоћни објекат у коме ће бити четири келије за смјештај ако Бог да неких жељних спасења али и оних који буду хтјели да ноћивају у Манастиру ради својих духовних потреба.