Историја манастира Пива

Manastir Piva

Манастирска црква Успења Пресвете Богородице подигнута је између 1573-1586. године од стране Митрополита херцеговачког Саватија Соколовића, потоњег Патријарха српског.

Пренешен је 1982. године због изградње хидроцентрале на Пиви, на 2 км удаљености од првобитног положаја. Са зидова храма скинуто је и поново враћено 1260 квадратних метара живописа.

Црква је тробродна грађевина са надвишеним средњим бродом, без куполе.

Главни дио храма живописали су грчки анонимни сликари између 1604. и 1606. године. Горње зоне припрате осликао је поп Страхиња из Будимља, који је на најистакнутијем мјесту осликао Акатист Пресветој Богородици. Доње зоне су дјело префињеног сликара Јована, који се до скора помињао као Козма, настале 1626. године. Исти сликар је израдио и већину икона на позлаћеном, богато изрезбареном иконостасу. Престоне иконе Пресвете Богородице, Господа Исуса Христа и Успења Пресвете Богородице урадио је сликар Лонгин.

По богатству обредних предмета и рукописних и штампаних богослужбених књига, чувена је манастирска ризница у којој се налазе: “Псалтир” Ђурђа Црнојевића из 1495. године; омофор Саватија Соколовића из 1568. године…

У манастиру се чувају мошти Светог краља Уроша, дијелови моштију Светог Григорија Јерменског, Светог Григорија Богослова и Светог Свештеномученика Елефтерија као и дијелови моштију 11 непознатих светитеља.

Manastir Piva