Историја манастира Горњи Матејевац

Manastir Gornji Matejevac

Недалеко од села Горњи Матејевац, између брда Бели врх и Дебели Дел, налази се манастир посвећен светом Јовану Крститељу. Према народном предању, на овом месту се налазило паганско, а затим и хришћанско светилиште још у античком периоду. Првобитни манастир везује се за време цара Константина Великог. Када је манастир тачно подигнут, не можемо са сигурношћу знати. Као време изградње помиње се XI век. Манастир помињу турски пописи из 1489, 1516. и 1564. године. у последњем попису из 1564. године, манастир је опустео. У манастиру је по предању, у време турског ропства живело дванаест монаха, који су били народни просветитељи, пчелари и преписивачи богослужбених књига. У време нишког епископа Георгија 1597. године у манастиру је преписан један Псалтир, како се у запису наводи: „У колибици, поред ватре, у време свеосвећеног епископа кир Георгија.“

Манастирска Црква је обновљена у XVI веку, када је дограђена и припрата. Храм је тада и живописан, а од првобитног живописа остала је сачувана само представа Христа у гробу, која се налази у проскомидији. Манастир је обновљен још једном, у време митрополита Калиника 1835. године, када је обновљен манастирски храм и урађена пластична фасада око прозора и улазних врата. У време Милојеве и Срндакове буне 1841. године, манастир је разорен у знак одмазде, јер су се у манастиру састајали устаници, које је предводио поп Игњат, парох у Горњем Матејевцу. Обнова манастира је завршена 1869. године, када је храм и живописан. На порталу изнад улазних врата у наос, записано је: „Лета од Христа 1869. септембра 25, исписа се овај божанствени и свештени храм божанствене и свештене обитељи светог Јована Претече. Поп Георгије поп Јовановић, свештеник Димитрије од Милоја и господин Јован и епитропи Никола Жикин, Никола Радославов, Тане Николић, Петар Крстин, Раша Стојанов, Коста Цветков, Тома Стојановић поклоник.“

Храм је тада добио и нови дуборезни иконостас, прелепог изгледа, са биљним орнаментима. На иконостасу се налази 46 икона, рад непознатог зографа.

Црква је једнобродна трикохална грађевина, са мањом припрадом на западној страни. Часна трпеза је постављена на један антички стуб, што сведочи о старини овог светилишта. Након ослобођења Јужних крајева 1878. године, краљ Милан Обреновић је подигао конак у манаситру и даривао му звоно, изливено у Вршцу 1879. године. Манастир је дуго био пуст, а након Октобарске револуције у манастир двадесетих година ХХ века насељавају се руске монахиње, које су овде отвориле школу за образвање слепе деце.

Манастир је дуго био пуст, а о њему су бринули локални свештеници. Поново је оживео деведесетих година ХХ века. Тренутно је мушки манастир.