Историја манастира Липовац

Manastir Lipovac

Североисточно од града Алексинца, на платоу код извора Светостефанске реке у селу Липовац налази се манастир светог Архиђакона и првомученика Стефана. Изнад данашњег манастира, на стени Лесковик, налазио се утврђени средњевековни Липовачки град. Овај град се помиње као тврђава Српске деспотовине, а заузео га је 1413. године Бајазитов син Муса.

Данашњи храм подигнут је највероватнје пре 1399. године, као придворна Црква локалног великаша, који је владао из Липовачког града. Археолог Марко Поповић сматра, да је храм подигнут у периоду између 1370. и 1375. године, на темељима старије некрополе из X века. Археолошка истраживања су доказала да је архитектонска целина била много већа од данашњег манастирског комплекса. Целина је обухватала утврђени Липовачки град, замак и његову придворну, триконхалну Цркву са куполом. Овај велможа, чије име на жалост није сачувано, сахрањен је заједно са супругом преминулом на порођају и троје деце, уз богате гробне прилоге, у југозападном делу Цркве.

Недалеко од овог храма, крајем XIV века подвизавао се преподобни Герман Синаит. Као што је познато, у време кнеза Лазара, мноштво монаха са Свете Горе и из Свете Земље, под најездом ислама, дошло је у средњевековну Србију. Предање казује да се преподобни Герман Синаит настанио на овом месту 1399. године. На порталу изнад улазних врата у наос, остало је забележено да је преподобни Герман 1399. године придворној Цркви доградио и насликао припрату и на овом месту основао манастир, по општежитељном уставу Светих Отаца Православне Цркве. Припрату је подигао и осликао уз помоћ српских деспота Стефана Лазаревића и његовог брата Вука, који су манастиру даривали и винограде. Због тога се у народу одомаћио назив Липовачког манастира као манастира светог Стефана, иако је он посвећен Преображењу Господњем. Крајем XV века, манастирска Црква је поново живописана. Манастир се помиње у турским дефтерима и скоро свим турским пописима, као манастир у коме бораве монаси.

Прво разарање манастир је доживео 1413. године, када је султан Муса опустошио Липовачки град. Манастир је брзо обновљен, а неколико пута је лакше страдао од Турака. Након ослобођења Јужних крајева 1878. године, манастир је поново обновљен. У време игумана Јосифа Живановића 1869. године подигнут је манастирски конак, а 1883. године на западном делу храма подигнута је висока кула звонара. Велику обнову манастир је доживео 1938. године, када је урађена фасада, а молдавски Рус Иван Дикиј поново осликао читаву унутрашњост Цркве. Мањи заштитни радови на архитектури манастирске Цркве обављени су 1953. године.

Након Другог светског рата, скоро сва имовина манастира је национализована, а монашки живот у манастиру се угасио. Обновљен је 1974. године, када благословом епископа нишког др Јована Илића у манастир долази отац Дионисије Пантелић. 1978. године испред манастира је подигнута чесма, а 1982. године подигнут је око манастира велики камени зид. 1996. године започета је изградња новог конака, који је у потпуности завршен и освећен 2002. године. У новом конаку налази се параклис светог деспота Стефана Лазаревића. Параклис је осликала госпођа Радмила Лукетић, академски сликар из Београда, 2004. године.

21. јуна 1982. године манастир је стављен под заштиту Државе под редним бројем СК 225, као Споменик културе од великог значаја.