Историја манастира Раковац

Manastir Rakovac

На основу легенде сачуване у једном старом спису, Раковац је основао крајем 15. века Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића. По њему је манастир и добио име. Црква манастира Раковца сазидана је можда 1533. године, и она је била једна од најлепших које су код нас подигнуте у 16. веку. Још два непотврђена податка помињу овај фрушкогорски манастир 1533. и 1541. године, док турске земљишне књиге вођене између 1545.-48. године, говоре да је том приликом Раковац исплатио царској благајни пореско задужење у износу од сто аспри (акчи). У сличном дефтеру вођеном од 1566.-69. године, Раковац је убележен са „откупном“ сумом од 5000 аспри, а годишња феудална дажбина повишена му је на две стотине аспри. До краја 16. века манастир се помиње још само у трећем катастарском дефтеру из 1578. године, када је исплатио тапијске таксе у износу од 3000 аспри и 1589. године поводом књиге коју је у манастиру писао јерођакон по имену Тимотеј. За разлику од осталих фрушкогорских манастира, Раковац је често помињан током 17. века. Бројни записи говоре да је манастир у више наврата био разаран, напуштен, па затим обнављан. Истовремено на основу ових података може се закључити да се у то време у Раковцу налазио развијени преписивачки центар.

Током 18. века манастир се често помиње. При обновљеном манастиру, стару касносредњевековну цркву из времена оснивања манастира (посвећену св. врачевима Кузману и Дамјану), осветио је 1718. године епископ Никанор Димитријевић. То је пропорционална једнобродна грађевина, која има традиционално квадратно постоље са кубетом, полукружне певнице, и припрату на западној, наос и олтарски простор на источној страни. Већ 1735. године уз слободну западну фасаду цркве, призидан је ктиторством митрополита Вићентија Јовановића, високи барокни звоник, са крстообразном криптом у нивоу темеља и декоративном лименом капом на врху. У звонику је капела посвећена св. о. Николају. Око половине 18. века изгледи цркве усаглашени су са фасадама призиданог звоника: кубе је добило високи назидак од опеке и украсну капу „на више јабука“ од лима, кровни покривач од шиндре замењен је бакарним лимом, подне површине од опеке у цркви поплочане су каменом, а мањи прозори проширени су, па затим застакљени и преграђени украсним решеткама од гвожђа. Поуздане ликовне и текстуалне податке о изгледу манастира око половине 18. века пружају гравира Христофора Жефаровића из 1743. и познати Опис фрушкогорских манастира из 1753. године. На основу ових извора сасвим јасно се могу уочити многобројне промене изведене на црквеној грађевини у току непуне две деценије.

Постојање живописа на површинама зидова цркве забележено је више пута. Године 1753. фреске се помињу у цркви, на спољашњим странама кубета и на некада слободном западном зиду. За време рестаурирања цркве 1763.г. и доцније 1900.г. све старе фреске из 16. века уништене су. Данас, остаци фреско-слоја налазе се на ступцима у наосу и у подкуполном своду (Христос Пантократор), затим у проскомидији у облику нише и цоклу олтарске апсиде. Уместо старије олтарске преграде описане 1753. године, црква је добила богато изрезбарени иконостас двоструко веће површине, који је сликао 1763. године познати мајстор Василије Остојић из Новог Сада, а завршио га Јанко Халкозовић. На зидовима трпезарије у згради конака налазили су се сликарски радови рађени уљаним бојама. Девет великих композиција (уништених у Другом светском рату) сликао је 1768. године раковачки монах Амвросије Јанковић.

Издвојена (гробљанска) капела манастира Раковца (посвећена Богородици) на источној страни, подигнута је 1751. године заслугом монаха Хаџи-Јоаникија, пострижника и намесника овог манастира. Ова једнобродна црквица има зидове од тесаног камена, сводове од опека, велику гробницу (крипту) под наосом и малу дрвену „звоницу“ над западном страном. У капели се налази складни иконостас са половине 18. века, који је по свој прилици радио сликар Јанко Халкозовић. Поред ове капеле, забележено је и постојање звоничке капеле манастира Раковца. У првом спрату звоника (из 1735.) формирана је пре 1743. године ова мала капела посвећена светом Николи.

Тростране зграде манастирских конака, затворене са источне стране високим зидом, настајале су постепено. Западно крило сазидано је 1736. године, док је део крила на северној страни подигнут пре 1753. г. ктиторством игумана Исаије. Из истог времена потиче и део једноспратног конака на јужној страни. Године 1761. као ктитор приликом довршења зграда конака забележен је митрополит Павле Ненадовић. Коначни тространи облик манастирски конаци су добили пре 1771. године.

На литографији Михаела Троха насталој између 1837.-1841. године, комплекс манастира Раковца приказан је са северозападне стране. Црква је заклоњена зградама конака и видна само у висини кубета и звоника. На западној страни види се дуго једноспратно крило са главним улазом, бројним прозорима правоугаоног облика и низом плитких пиластера. На северној страни налази се краћи двоспратни конак, док је јужна страна конака у потпуности заклоњена. У горњем левом углу налази се најстарији ликовни приказ издвојене капеле са троугаоним забатом и малим дрвеним звоником.

Из друге половине 19. века потиче драгоцена стара фотографија, на којој су црквена грађевина и зграде манастирских конака приказане са југоисточне стране. Бројни адаптациони радови из половине 18. века лако се могу уочити.

Црква има фасадне зидове омалтерисане, па затим окречене, једноставне прозоре правоугаоног облика и двоводни кровни покривач од лима. Осмострана купола са истим бројем уских прозора има високи назидак завршен подкуполним венцем и барокну лимену капу са осмостраном лименом лантерном на врху. На западној страни види се призидани звоник са плитким угаоним пиластрима, профилисаним венцима, полукружним прозорима и једноставном четвоространом лименом капом насталом по свој прилици после пожара 1878. године.

У Другом светском рату манастир је знатно пострадао. Звоник је миниран и срушен до висине капеле у првом спрату. Рушењем звоника уништен је полуобличасти свод над припратом и њени бочни зидови. Капа над кубетом је оштећена, унутрашњост цркве у потпуности демолирана, а богато изрезбарени иконостас спаљен. Највећа разарања претрпеле су зграде манастирских конака, чија је обнова до данас изведена само делимично на севернох страни. У току 1958.-59. године Покрајински завод за заштиту споменика културе реконструисао је црквену грађевину, којој је на тај начин са пуно успеха враћен изглед из времена њеног настанка.

Посебно треба истаћи да је у Раковцу 1700. године начињен нови препис Душановог законика, а 1714. године написан познати Раковачки рукописни србљак. Године 1741. бакрорезац Тома Месмер „изрезао“ је за овај манастир гравиру под именом Христос Евхаристија, а 1749. године изрезбарене и осликане певнице за Раковац (данас у Баноштору) начинио је јеромонах Силвестер Поповић.

У ризници манастира Раковца чували су се многи предмети, као: једна петохљебница из 1609.г.; омофор извезен свилом 1664.г.; дрвени кивот украшен седефом у коме је чувана десна рука св. Прокопија; један бакрорез из 1741. г. са сликом тадашњег манастира, рад Томе Месмера; фелон од зеленог сомота из 1749. г. и др.

Манастир Раковац (15. век), 21299 Раковац, тел: 021/6275-022. Храм светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана (1533). Гробљанска капела Покрова Пресвете Богородице (1751.).