Историја манастира Кастаљан

Manastir Kastaljan

Кастаљан је смештен на источној падини Космаја, у атару села Неменикућа, на месту које мештани зову Зидине или Манастир. Остаци манастира су евидентирани од службе заштите 1963. године, да би након архелошких ископавања током 1969-1971. године био откривен манастирски комплекс који се састоји од цркве, конака, трпезарије и остатака некрополе.

У најстаријој аритектонској структури Кастаљана, могу се уочити две грађевинске фазе, прва (крај XIII-почетак XIV века) и друга (крај XIV писа из 1322. године и самом архитектонском облику цркве (једнобродна грађевина правоугаоне основе, зидана каменом, са једним кубетом – што је карактеристика рашке школе) манастир је могао настати у време када овим областима управља српски краљ Драгутин. Пртпоставку да је деспот Стефан Лазаревић президао цркву, конак и трпезарију, поред народне традиције, потврђују остаци декоративне пластике карактеристични за моравску архитектуру и историјски извори о депотовој везаности за космајско подручје. Трајање манастира може се пратити кроз цео XVI и XVII век све до Велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем, да би после вероватно дошло до разарања.

Црква је зидана у камену као једнобродна грађевина правоугаоне основе (дугачка је 12 и по, а широка 6 метара), са полукружном апсидом на источној и правоугаоном припратом на западној страни. Са унутрашње стране зидови су ојачани масивним призиданим пиластрима, по три уз јужни и северни зид, што указује на могућност постојања кубета. Црква је зидана од ломљеног камена, а споља и изнутра је била малтерисана. Кров је био двосливан, а под од камених плоча. Трагови фресака нису констатовани у наосу, већ у северозападном делу припрате, у доњим зонама зида. То су фрагменти фресака са представама драперија, стилизованих орнамената, делова ћириличних слова и других елемената карактеристичних за декорацију средњовековних цркава у Србији.

Јужно од цркве на благој падини био је саграђен велики конак који је затварао јужну страну манастирског комплекса. То је била репрезентативна грађевина правоугаоне основе (28 Х 5 и по метара). Састојала се из приземља и спратног дела. Главни прилази приземљу били су са спољне стране што значи да је овај део конака био издвојен од порте и да је служио за смештај каравана и путика који нису имали потребу да улазе у сам манастирски простор. Према остацима портала и преградних зидова видљиво је да је било пет већих просторија са посебним улазима. Спратни део конака имао је улаз са нивоа цркве и из узаног издуженог трема улазило се у монашке ћелије. Конак је био саграђен од камена и имао је двосливни кров.

Трпезарија је саграђена западно од цркве и конака и са те стране затвара манастирски комплекс. Правоугаоне је основе већих димензија (21 Х 8 и по метара) и састоји се од приземља и спратног дела. У приземље се улазило кроз два улаза, од којих је већи портал био засведен полуобличастим сводом од опеке и камена. Спратни део имао је ходник, предворје и велику одају за обедовање. У северном делу била је смештена кухиња са ложиштем.

На простору испред цркве откривена су три монашка гроба без икаквих белега и гробних прилога. То је део млађе некрополе настале од почетка XV века до гашења манастира, док су старији гробови из времена градње цркве почетком XIV века нађени у слоју испод темеља конака.