Историја манастира Својново

Manastir Svojnovo

Сви објекти манастирског комплекса распоређени су у узаној издуженој дубодолини западно од села Својнова, на обронцима планине Јухор. Средњовековно порекло засновано је на предању, мада би се могло основано предпоставити да је на овом подручју у другој половини XIV века подигнут манастир, што потврђују и његове архитектонске карактеристике (триконхална основа са бочним певницама и источном апсидом). Томе у прилог иду и помени у турским пописним документима из XVI века манастира Светог Николе код села Поточца у Левачкој нахији.

Зна се да је манастир потпуно страдао крајем XVIII века, у време ратова са Турцима капетана Коче Анђелковића, односно да је обновљен за време Карађорђевог ослободилачког устанка, 1812. године. Тада је нахијски кнез Милета Радојковић од остатака порушеног манастира изградио данашњу цркву и стари источни конак. Овај храм током наредних стотинак година биће мирска црква.

Манастирски храм у Својнову има триконхалну основу са неправилно засведеним ваљкастим сводом. На источном делу је велика полукружна апсида, а на бочним странама плитке конхе. Црква је зидана ломљеним белим каменом са фугованим и дерсованим фасадама. Главна улазна врата на западном зиду и бочна на јужној певници рађена су од дрвета и орнаментисана су у народном стилу са низом биљних украса и преплета. Кров је двосливан, доста стрм, са избаченим стрехама. Зидови су делимично живописани у наше време. Унутрашњост је осветљена са по два узана простора са стране и јеним већим на олтарској апсиди.

Североисточно од цркве сачуван је приземни конак из 1812. године. На западу је подигнут монументални конак правоугаоне основе, са великом улазном капијом и лучним прозорима.