Историја манастира Ковиље

Manastir Kovilje

Пустиножитељска обитељ Ковиље налази се под планином Јавор, у селу Смиљевцу, на десној страни реке Ношнице, у засеоку који је по манастиру добио име. О времену градње манастира не налазимо поузданих података. Претпоставља се да је манастир основан у 12. или 13. веку. Ковиљска обитељ посвећена је Светим Архангелима. Манастир има две цркве и обе су обновљене и освећене руком блаженопочившег Епископа жичког Хрисостома. Обухваћене су једном архитектонском целином. Старија и мања црква посвећена је Светим Архангелима, а млађа Светом Николају, архиепископу Мирликијском. Оснивању манастира претходила је градња цркве Светих Архангела, која по свом изгледу спада у ред тзв. пећинских цркава испосничког типа.

Први помен о манастиру налазимо 1606. године, а други 1651. године. Манастир је под Турцима доживео разарање половином 15. века. Обнову је извршио тада рашки Митрополит, а потоњи пећки Патријарх, свештеномученик Гаврило (Рајић) (Патријарх пећки од 1648. до 1655, пострадао 1659.). Он је 1644. године сазидао млађу манастирску Цркву, сада саборну, Светог Николаја и богато даривао манастир. Овај велики јерарх, један од учесника Стоглавог сабора у Москви и свештеномученик који је обешен у Бруси у Турској, био је из ових крајева, из села Штипкова код Нове Вароши, где је такође сазидао цркву. У манастиру је једно време под Турцима била и школа која је била расадник писмености, учитеља, свештеника и монаха овог краја. Манастир Ковиље од ове своје велике обнове у 15. веку, уз успоне и падове, опстаје све до после 1813. године, када је претворен у парохијску цркву. Једно време је био запустео, да би почетком овог века доживео своју велику обнову.