Протојереј др Радомир Поповић

КРАТАК ПРЕГЛЕД СРПСКЕ ЦРКВЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ

ПРЕГЛЕД ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Архиепископија београдско-карловачка, обухвата град Београд и непосредну околину (Земун, Крњачу, Гроцку, Железник…). У Београду је седиште патријарха, Светог архијерејског синода и свих његових установа, ту је Богословски факултет и Богословија светог Саве. Архиепископија има 4 намесништва са 135 активних свештеника и 21 ђаконом, манастира је 7 (Раковица, Сланци, Рајиновац, Ваведење…) са 26 монашких лица.

Аустралијско-новозеландска епархија, обухвата Аустралију, Нови Зеланд, Јужну Африку. Као посебна епархија основана је 1973. године. Њени епископи су били: Николај Мрђа (1973-1978), Василије Вадић (1978-1986), Лонгин Крчо (1986-1992) и Лука Ковачевић (1993- ). Седиште епархије је у Илајну код Мелбурна; има 19 свештеника и 22 парохије.

Аустралијско-новозеландска епархија Митропо-лије новограчаничке, има седиште у манастиру Светог Саве код Канбере. Епархија је основана одмах после избијања раскола у Српској цркви у Америци и Канади 1964. године. Данас има 14 парохија, 10 свештеника и један манастир.

Банатска епархија, обухвата југословенски део Баната. Седиште је у Вршцу. Епархија има 158 парохија, 132 свештеника у 6 намесништава, затим 6 манастира (Војловица, Месић, Хајдучица…) са 17 монашких лица.

Бањалучка епархија, седиште је у Бањалуци, подељена је на 7 намесништава и 98 парохија са 78 свештеника. Има 5 манастира (Гомионица, Моштаница, Липље…) са 23 монашка лица.

Бачка епархија, седиште у Новом Саду. Епархија има 6 намесништава подељених у 108 парохија са 106 свештеника. У епархији су три манастира (Ковиљ, Бођани и Свети Стефан).

Бихаћко-петровачка епархија, седиште у Босан-ском Петровцу, има 6 намесништава, 61 парохију, 35 свештеника. Епископ и већина свештеника су у избеглиштву због ратних разарања (1991-94).

Браничевска епархија, има седиште у Пожаревцу; подељена је на 5 намесништава, 134 парохије са 123 активна свештеника. Манастира има 14 (Раваница, Манасија, Горњак, Витовница, Копорин, Миљково, Нимник, Златенац, Света Петка, Покајница, Сисојевац, Туман…) са 133 монашка лица.

Британско-скандинавска епархија, са седиштем у Стокхолму у Шведској. Основана је 1990. године. Обухвата парохије у Шведској, Норвешкој, Великој Британији, Данској. Свештеника је 23 а парохија 24. Први епископје Доситеј (од 1990).

Будимска епархија; седиште у Сентандреји у Мађарској. Обухвата парохије у.Мађарској и две у Чешкој. Има два намесништва са 39 парохија и 11 свештеника и један манастир, Грабовац. После Другог светског рата овом епархијом се углавном администрирало из Београда, а од 1988. год. епископ је др Данило Крстић.

Врањска епархија, седиште је у Врању. Епархија је обновљена 1978. год. Подељена је у 4 иамесништва са 58 парохија и 47 свештеника. Има 7 манастира (Свети Прохор Пчињски, Свети Стефан, Свети Илија, Света Богородица…) са 11 монашких лица.

Горњокарловачка епархија, имала је седиште у Карловцу. Услед рата (од 1991), епископ, свештенство и народ су углавном у избеглиштву. Епархија има 5 намесништава са 149 парохија, а свештеника једва 29. Један је манастир са 5 монашких лица (Гомирје).

Дабробосанска епархија, седиште у Сарајеву, привремено седиште је Соколац на Романији. Већина свештеника је избегла услед рата (1992-1995). Према новијим подацима, има 3 намесништва, 64 парохије, 38 свештеника, један манастир, 3 монашка лица. У Србињу је Духовна академија Светог Василија Острошког и Богословија Света Три Јерарха (премештена због рата из манастира Крке у Далмацији).

Далматинска епархија имала је седиште у Шибенику. затиму Книну. Услед рата (од 1991) епископ, свештенство и народ су у избеглиштву. Епархија има 4 намесништва, парохија 58 и 24 свештеника. Три су манастира: Крка, са богословијом Св. Три Јерарха, Драговић и Крупа.

Жичка епархија. седиште у манастиру Жичи код Краљева. Једна од највећих епархија у Српској цркви. Има 15 намесништава, парохија 202 и 200 активних свештеника. У епархији је 26 манастира (9 мушких и 17 женских) са 211 монаха и монахиња (манастири у Овчару, затим Вујан. Велуће, Вољавача, Враћевшница, Градац. Жича, Љубостиња, Рача, Студеница, Павлица, Стубал…)

Загребачко-љубљанска епархија, имала је седиште V Загребу. Услед рата (од 1991) митрополит и већина свештеника су у избеглиштву. Намесништава има 5 са 48 парохија и 15 свештеника. Епархији је прикључена и цела Италија.

Западноамеричка епархија, седиште је у Лос Анђелесу. Основана је 1963. год. Њени епископи су били: Григорије (1963-1985), Хризостом (1988-1992) и Јован (од 1992). Епархија има 19 парохија са 14 свештеника.

Западноевропска епархија, једна је од најмлађих епархија ван отаџбине. Основана је 1994. године и има седиште у Паризу. Обухвата све парохије у Француској, Белгији, Холандији и Шпанији. Има до сада 11 парохија, 8 свештеника и три ђакона.

Захумско-херцеговачка епархија са седиштем у манастиру Тврдош код Требиња у Херцеговини. Услед рата (од 1992…) велики део народа и :вештенства је избегао. Епархија има око 20 свештеника, 4 јеромонаха, 2 ђакона, 4 монахиње, 28 вероучитеља и 5 манастира (Тврдош, Житомислић – порушен), Добрићево, Дужи, Завала).

Зворничко-тузланска епархија, сeдиште у Тузли (сада у Бијељини), има 6 намесништава са 142 парохије и 106 активних свештеника. Манастира је 6 са 34 монашка лица (Тавна, Папраћа, Драгаљевац, Озрен, Сасе…).

Источноамеричка епархија, седиште у Еџворту код Питсбурга. Епархија је основана 1963. године, има 3 намесништва са 30 парохија и 28 свештеника. Два су манастира (Марча у Охају и Свете Богородице у Пенсилванији).

Канадска епархија, је основана 1983. године.Седиште је Камбелвил. Има парохија 21, а свештенкка 17. Има један манастир. Први епископ је Георгије Ђокић.

Милешевска епархија има седиште у манастиру Милешеви. Основана је 1994. године. Епархија има три намесништва, 18 парохија и 17 свештеника и 3 манастира (Милешева, Бања код Прибоја и Света Тројица код Пљеваља).

Нишка епархија, има седиште у Нишу, једна је од просторно највећих еиархи|а. Има 12 намесништава са 179 парохија и 167 свештеника. У епархији је и 16 манастира (Свети Роман, Ђунис, Липовац, Дивљани, Ајдановац. Наупара, Поганово, Суково, Сићево, Матејевац, Темска…).

Новограчаничка епархија за Америку и Канаду, основана је одмах по избијању раскола у Америци и Канади 1963 године. Седиште је у манастиру Нова Грачаница Има три намесништва са 49 парохија и 36 свештеника, затим три манастира (Нова Грачаница, манастир у Охају и Калифорнији).

Осјечкопољска и барањска епархија, новооснована, односно обновљена, са седиштем у Даљу. Има три намесништва са 51 парохијом и 41 свештеником.

Рашко-призренска епархија, седиште у Призрену. Епархија има 41 активног свештеника у 6 намесништава. Манастира има 12 (Дечани, Грачаница, Сопоћани, Црна Река, Бинач, Девич, Гориоч, Зочиште, Мушутиште, Соколица, Драганац).

У Призрену од 1871. године ради богословија.

Славонска епархија, имала седиште у Пакрацу. Услед рата (од 1991…), епископ, свештенство и нарор углавном су избегли. Било је 78 парохија, 71 црквена општина, 45 свештеника и три манастира (Ораховица Пакра, Света Ана).

Средњоевропска епархија, као посебна епархија основана 1990. године са седиштем у Хилдесхајму у Немачкој. Обухвата парохије у Немачкој, Аустрији и Швајцарској Епархија до сада има 43 парохије са 40 свештеника у пет намесништава.

Средњезападно-америчка епархија, основана је 1963. год. и има седиште у манастиру Светог Саве y Либертивилу. Први њен епископ је био Фирмилијан (1963-1991). Епархија има 23 парохије и толико свештеника и један манастир, и Богословски факултет у Либертивилу.

Сремска епархија, средиште у Сремским Карловцима и Сремској Митровици. Обновљена је 1947. године. Има 7 намесништава са 128 парохија и 120 свештеника. У епархији је 15 манастира, од којих су 5 мушких са 57 монашких лица (фрушкогорски манастири). У Сремским Карловцима ради богословија Светог Арсенија.

Темишварска епаржија обухвата парохије које се налазе у Румунији. Овом епархијом се углавном адми-нистрира. Последњи епископ темишварски је био Георгије Летић (1935. год.). Седиште је у Темишвару; има три намесништва са 48 парохша и 43 свештеника и 5 манастира (Бајзаш, Бездин, Златица, Кусић…).

Тимочка епархија, седиште у Зајечару. Епархија има 7 намесништава, 89 парохија са 52 свештеника и 7 манастира (Буково, Манастирица, Вратна, Суводол…).

Црногорско-приморска епархија, седиште на Цетињу. Има 10 намесништава, око 40 парохија и 39 активних свештеника. У митрополији је 39 активних и у току обнове још 6 манастира, од којих 6 женских и 33 мушка са 27 монахиња и 33 монаха. На Цетињу од 1992. год. ради Богословија Светог Петра Цетињског. Најпознатији манастири су: манастир Цетињски, Острог, Морача, Савина, Пива, Режевић, Прасквица, Дајбабе, Косијерево, Врањина, Довоља, Добриловина, Дуљево, Ждребаоник, Подластва, Ћелија Пиперска…

Шабачко-ваљевска епархија. седиште Шабац и Ваљево, Има 11 намесништава и 180 парохија са исто толико свештеника. У епархији је 12 манастира, од којих су 5 мушки манастири (Боговађа. Докмир, Каона, Пустиња, Ћелије, Чокешина, Троноша…)са 64 монашка лица.

Шумадијска епархија, седиште у Крагујевцу. Епархија је основана 1947. године. Има 12 намесни-штава са 182 парохије и 172 свештеника. Први епископ био је Валеријан (1947-1976), а после њега долази епископ Сава (од 1977)[1].


НАПОМЕНЕ:

  1. После упокојења владике Саве (+4/17 јуна 2001.) шумадијском епархијом администрира епископ зворничко-тузлански Василије. – Прим. редак.