Мапа Свете Горе

Слика – Мапа Свете Горе

Увод – Историја Свете Горе – Атоса

 

Света гора је царство без круне,

 држава без војске,

земља без жена,

богатство без новца,

мудрост без школе,

кухиња без меса,

молитва без престанка,

Веза са небесима без прекида,

славопој Христу без умора,

смрт без жаљења.

Св. Николај српски

 

И на овом парчету земље, које море запљускује, где је клима најздравија, над којим се наднело азурно небо, међу вечито зеленим брдима и долинама, на дохвату величанственог сведока свемогуће природе, није се населио никакав народ, него један ред људи, који се, истина, разликује пореклом, али је једнак у вери, у назорима људским и у ширењу своје дужности. То су пустињаци, калуђери, који су се скупили у овај кутић земног шара, да у повучености проведу живот, да у молитви и добрим делима задовоље своју савест, поставивши себи одрицање сваке светске радости и насладе као главну своју врлину.

Сава Хиландарац

 

Света Гора је нараштајима надахњивала људе као поприште подвижничке борбе, али су многи остали под неизбрисивим утиском лепоте саме природе. Другачије би тешко могло и бити, будући да се на томе светом месту све стекло и подударило – пенушаво море, густом шумом обрасле падине брда са готово неприступачним стеновитим врхунцем, узане долине и стрме литице, високе куле и замршени манастирски комплекси: све то заједно твори један од најлепших пејзажа на свету.

Чувена су три полуострва која се као дуги и витки прсти пружају у Егејско море: западно се зове Касандра, у средини је Ситонија, док је источноме име Атос. Широм полуострва Атоса, у антици познатог као Акте, простире се једина монашка држава на свету.

Полуострво почиње узаном превлаком која дели залив испред рибарског села Уранополиса од онога који лежи наспрам ништа већег места Јерисос. Данас је, међутим, граница Свете Горе померена јужније и води од југозападне увале Јерисоског залива правом линијом преко брда Велике страже све до рта Просфоре. Полуострво је дугачко приближно педесет седам и широко између седам и десет километара, а заузима површину од триста осамдесет девет квадратних километара.

Посматрано из висине, полуострво се пружа у Егеј попут неке средишње рибље кости. На обема странама оно има геолошких неправилности, што чини да терен буде нераван и кршевит, са стрмим обронцима, вратоломним урвинама и моћним стењем, док дуж обала има мноштво увала и ртова. Забрана испаше која важи столећима спречила ке већу ерозију земљишта, због чега су никле врло густе шуме храстова, кестенова и другог дрвећа уз изобиље осталог растиња и дивље вегетације.

Света Гора Атонска, јединствена земља монаха, трећи „прст“ полуострва Халкидики. Срце светског православља, последња жива икона заборављеног Византијског Царства. Највећи храм на свету.

Атос – кршевито и тешко проходно полуострво у Егејском мору дугачко је око 60, а широко свега седам до петнаест километара. Земљоузом – Провлаком, ширине два километра, повезано је са Халкидикијем. Ту је у V веку пре н. е. персијски цар Ксеркс, припремајући се за напад на Атињане, прокопао канал за пролаз флоте јер би, бојао се, пут његових галија око јужних ртова полуострва био дуг и веома опасан. Средишњи, брдовити и планински део Атоса, покривен је шумом, испресецан мањим и већим јаругама и кањонима и доста ретким, а уским долинама. На крајњем јужном делу Атоса уздиже се истоимени голи и стеновити врх купастог облика висине 2033 метара изнад мора. Испод каменитог врха Атоса, на његовим нижим косама и падинама, буја живот разноврсног биљног и животињског света, а и људи који га чувају и оплемењују.

Иако је клима на Светој Гори медитеранска, зиме су на њој оштре, влажне и ветровите. Њена брда, увале и долине обрасле су веома бујном вегетацијом, док се виши предели понекад зими могу забелети снегом. Данас на целом полуострву Атос нема сеоских и градских насеља. Ту, у Светој Гори, налазе се само мушки манастири, скити и келије, као ђердан нанизани, углавном дуж морских обала Атоса или недалеко од њих, близу изворишта или поред кањона атоских речица. У средишњем делу Атоса, на 350-400 метара надморске висине, налази се управни центар Свете Горе – варошица Кареја. У њој су Протат и представници свих светогорских манастира, а и органи грчке власти. На западној обали Атоса, на око 300 метара надморске висине, налази се главна светогорска лука Дафни.

У античко доба Атонска гора била је позната као Аполонијада, а на врху Атоса налазио се храм Зевса.
Црквено предање приповеда да је Мајка Божија, примивши благодат Светог Духа и пошавши на Кипар лађом коју је захватила бура, пристала уз обалу Атонске горе. Многобошци су тада примили Богородицу, слушали њену проповед и крстили се. Тада је, како предање казује, Мати Божија овде учинила бројна чудеса. Пре него што је наставила свој пут поставила је на овој гори једног од Апостола, као учитеља и старешину и благословивши народ додала: “Благодат Божија нека буде на овом месту и над онима који овде бораве чувајући Заповеди Сина и Бога Мојега. Добра нужна за живот на земљи имаће с малим трудом у изобиљу, живот на небесима припремљен им је и неће одступити милост Сина Мојега од места овога до краја века. Ја ћу бити заступница овог места и топла молитвеница за њега пред Богом”. Од тог дана када је Пресвета изговорила ове речи, Света Гора се назива њеним вртом.

У IX веку царском повељом даровано је монасима право самосталне управе на Атонсу, а њихов број се тада значајно повећава. Јавља се и словенско монаштво, руско, српско и бугарско. 1453 године, са пропашћу Византије, наступа период турске владавине, али је Света Гора очувала слободу православне вере и самоуправу уз плаћање данка. Царска Русија у то време значајно помаже Светогорце.

Монашки живот изазивао је одувек посебну врсту пажње код немалог броја људи. Неки су желели да сазнањем истине о монаштву задовоље пуку знатижељу, док су други тражили и налазили одговоре о његовој суштини. Сусретање са монаштвом, никога, међутим, не оставља равнодушним.

Данас на Светој Гори постоји двадесет суверених општежитељних манастира, онолико колико их је било у XVI веку. Административно и духовно од манастира зависи 12 скитова и око 250 келија. Сваки манастир има самоуправу, и регулише животе својих монаха у складу са монашким правилима и унутрашњом управом, одобреном од стране монаха. Сваке године сваки манастир бира по једног монаха, да га заступа у Свештеној општини. Ово законодавно тело бави се проблемима Св. Горе у целини, и такође надгледа рад манастира. Извршни орган Свештене општине јесте Свештена еписатасија.

Света Гора је под духовном јурисдикцијом Васељенске патријаршије у Цариграду, а грчку владу на планини представља цивилни градоначелник. Данас Света Гора поново цвета. Велики број образованих младих људи одлази у манастире, који су сада сви општежитељни, као и у скитове и келије.

Кареја је средњовековни градић у самом центру Свете Горе. У овој својеврсној светогорској престоници налази се седиште Свештене општине, коју предводи Светогорски прот. Ту су и конаци посланства свих светогорских манастира. За Србе је посебно значајна Испосница Светог Саве у којој се чува чудотвона икона Богородице Млекопитатељнице, а од скора и жезло Светог Саве. У њој свакодневно у молитви и великом подвигу данас ревнује монах Никодим сабрат Хиландарски.

Света Гора, Атос је полуострво али се у њу долази искључиво бродовима. Копнени пут се користи само уз посебну дозволу и то у ванредним случајевима.

Манастири су повезани неасфалтираним вијугавим путевима, а до највећег броја монашких насеобина може се доћи искључиво стазама проходним и непроходним (понекад крајње стрмим или зараслим у растиње). Многе стазе проходне су само током летњег периода јер се њима сливају потоци од топљења снега са Атоса.

 

Мапа Свете Горе

Растојање између Светогорских манастира, кареје и луке Дафни у исказано у километрима и сатима хода.Сваком манастиру додељена је дужина километара до осталих светогорских манастира. Уз километре налази се и потребно време ходања.

 

Нпр: Удаљеност манастира Хиландара од манастира Ватопеда је 15 километара. За ту удаљеност потребно је 3 сата хода.

 

  Одредиште

 


 

  Дестинација