Историја манастира Филотеја

Manastir Filoteja

(Благовести, на дан 7.Априла/25.Марта)

Многи поклоници који су походили манастире Свете Горе мишљења су да је предео у коме лежи манастир Филотеј најлепши од свих. Окружење свих манастира одликује се изузетним природним лепотама, али околина Филотеја по много чему је изузетна. Манастир је саграђен на висоравни обраслој зеленилом, 533 метра изнад мора, окружен густом шумом и са обиљем питке воде. Окренут према пучини, где се у даљини за ведрих дана назиру обриси острва Лемна и Имбра. Историја Свете Горе бележи да се Филотеј први пут помиње у једном акту прота Никифора из 1015. Године. На том документу међу потписницима је и „Георгије, монах и игуман Филотеја.” На основу овог, али и других докумената може се закључити да је манастир основао неки Филотеј, можда још крајем X века. Указом патријарха Димитрија општежиће је уведено 1973. године, а братство је данас веома бројно. У самом манастиру живи више од седамдесет, а у скитовима и келијама још око педесет монаха.

Главна црква, посвећена благовестима саграђена је 1746.годин, а на темељима пређашње, из XVI века.

Manastir Filoteja

католикон

Највећа драгоценост Филотеја без сумње јесте икона Богородице Гликофилусе (Умиљеније), која се налази на левом мермерном иконостасу главне цркве. Данас је она једна од најпоштованијих икона на читавој Светој Гори, покривена је тешким оковом од племенитих метала. Други драгуљ Филотеја представља чудотворна икона Богородице Геронтисе, која је чудесним путем доспела у манастир из Нигрите. Ризница Филотеја чува честице часног крста, десну руку светог Јована Златоустог са остацима телесног ткива, лобању преподобног Луке Стириота, мошти других светитеља, драгоцене крстове, одежде и црквене сасуде разних врста, као и крст цара Душана.

У зидинама манастира има четири, а ван њих још шест параклиса, који су изграђени у новије време. Филотеју припадају две келије у Кареји, од којих она посвећена Козми Етолском служи као боравиште представника манастира у општини. У близини манастира има још дванаест келија које су данас углавном ненастањене.

Manastir Filoteja

Чудотворна икона Богородице Умиљење, Гликофилуса

Чудотворна  икона пресвете Богородице умиљење налази се у манастиру Филотеј.

За време цара Теофила иконоборца, један племић по имену Симеон, имао је жену побожну и украшену врлинама, која се потајно поклонила светим иконама. Ова хришћанка чувала је у свом дому ову чудотворну богородичину икону. А бешчасни иконоборци су у то време свуда вршили претраге, како би пронађене свете иконе предали пламену. Тада је ова честита жена под притиском свога мужа, такође иконоборца, била принуђена да икону уклони из свог дома. Сишавши на обалу испред куће, она је целивала са болом у срцу и многим сузама, и призивајући владичицу Богородицу да је сачува, спустила је у море у нади да ће поново моћи да је се насити кад се стиша иконоборачко лудило. Икона је остала усправна пливајући чудесно по води. Поклонивши јој се, жена се врати својој кући благодарећи мајци божијој. Препливавши чудесно море Мармараса, Хелеспонт и Егејско море, икона је стигла у пристаниште светог манастира Филотеја, откривши игуману да сиђе и да је дочека. Испуњен бескрајном радошћу због овог драгоценог блага, игуман се спусти са осталим оцима у пристаниште, начинивши литију; угледавши чудесну икону обасјану божанственом светлошћу, он приђе и узме је у своје руке. На том месту избио је извор лековите воде, који још увек постоји. Онда је оци са псалмима и химнама, свећама и тамјаном, однесу у свети манастир и поставе је на место на коме до данас стоји. Од тада па до данас сваког понедељка светле недеље у знак сећања на чудо, литија иде до извора, где се освештава вода. Кажу да је ова икона једна од седамдесет икона које је живописао свети јеванђелист Лука. Небројена је чуда сатворила, која је немогуће описати, од којих наводимо само нека.

Много година по доласку иконе у манастир, српски краљ Стефан Душан освојио је Македонију и Солун, стигавши до саме Свете Горе. У то време манастир Филотеј био је настањен бугарским монасима, који су и даље по старом обичају силазили на извор у понедељак сваке светле недеље. Поштујући са побожношћу ову свету икону, они су је износили на литију и освештавали воду. Пошто је међутим извор био доста удаљен од манастира, остајали би да ручају, па се тек онда враћали у манастир, појући и хвалећи васкрслог Христа и враћајући икону на њено уобичајено место. Једне године монаси су се толико најели и запили, да су по свршеној литији поспали крај извора. Пробудивши се, они пођу по свету икону у намери да се са њом врате назад у манастир. Икона је међутим остала непомична, изобличавајући њихово безумље и несташлук, али и непоштовање према самој Богородици. Монаси су тада дошли себи, па су са сузама припали икони просивши опроштај. Милостива богородица услишила је њихове молитве и света икона се подигла са тог места. Онда су се монаси са великом радошћу вратили у манастир, али је од тада више нису износили на литију из великог страха.

Икона пресвете Богородице Слаткољубиве (Умиљење) стоји на стубу леве певнице у саборном храму манастира Филотеја.