Историја манастира Каракала

Manastir Karakala

(Апостоли Петар и Павле, 12. јул/29.јун)

Манастир Каракал један је од оних који су изграђени нешто даље од морске обале, због опасности од напада гусара. Пола сата хода дели га од мора, а исто толико и од најближег Ивирона. До Велике Лавре има четири, а до Кареје три и по сата хода. Одакле год да се манастиру прилази мора се проћи кроз густу шуму. Спекулације о настанку имена манастира помињу римског цара Каракала, као и турски назив „каракула” – црна кула. Ипак, Каракалос и Каракалас су била честа грчка презимена. Отуда је много извесније да је неки монах са тим презименом негде почетком XI века основао у близини садашњег манастира мало монашко станиште.

Каракалска кула која лежи украј мора представља једну од великих знаменитости овог манастира. Подигнута је у првој половини XVI века. Грађевина је имала функцију одбране од гусара. Сматра се да је Kаракал практично деловао већ од 1018. године. Положај Каракала на хијерархијској лествици светогорских манастира мењао се кроз векове, тако да је са четвртог (1108. године), пао на шесто (1394. године) Да би доспео на једанаесто место (1574. године) На коме се налази и данас. Манастир је постао општежитељни 1813. године одлуком патријарха Кирила VI. Данас у самом манастиру живи више од тридесет монаха.

Главна црква посвећена је светим апостолима Петру и Павлу. Започета је 1548. године, а почетком XVIII века дограђени су спољна припрата и звоник. Припада уобичајеном светогорском типу католикона. Унутар манастирских зидина налази се пет, а изван њих још два параклиса. Манастирска ризница чува дивне драгоцености, као што су: честица Часног kрста, лобања апостола Вартоломеја, лобања Јована Златоустог, десна рука Теодора Тирона, тело новопреподобног мученика Гедеона, мошти других светитеља, свети сасуди, одежде и други црквени предмети.

Четрнаест манастирских келија налази се у шуми североисточно од манастира, али су данас, нажалост, углавном ненастањене. У једној од четири келије у Кареји, посвећеној свим светим, још од краја XVIII века негује се иконопис, чији је зачетник био сјајни уметник Нићифор Трикален.

Manastir Karakala

Чудотворна икона Светог Петра и Павла

Ова чудотворна икона Св. Петра и Павла првоврховних апостола  Петра  и  Павла  налази  се  у манастиру Каракал.

Петар је био син Јонин из племена Симеонова, брат Андреја првозваног. Овог рибара из Видсаиде, Господ је назвао Кифом (петром, каменом). Петар је први од апостола јасно изразио веру у Христа. Његова жестока љубав и вера у Христа знала је и за падове, три пута Петар га се одрекао у време његових страдања, али је знала и за кајање и зато је по силаску Светог Духа на апостоле, био силан проповедник вере у Христа. Мисионарио је по Палестини, малој Азији, Илирику и Италији. Чинио је чуда, водио је борбу са Симоном Волхом (врачарем), који је био сатанин слуга издавао се за бога. По заповести Симонова пријатеља – цара Нерона, апостол Петар је осуђен на смрт. Поставио је за епископа у Риму Лина и радо пошао на страдање уз молбу да га окрену на крсту наглавачке (стрмоглавце), јер је сматрао да није достојан да на крсту умре усправно као његов господ. Пострадао је 67. године.

Павле (раније Савле), јеврејин из Трса из племена Венијаминова, ученик Гамалилов, фарисеј и гонитељ хришћана. Студирао у Тарсу и Јерусалиму. Чудесно је обраћен у хришћанство пред градом Дамаском где је пошао да гони тамошње хришћане. Крстио га је апостол Ананије и тада је добио ново име и уврштен је у ред апостола. Са невиђеном ревношћу проповедао је јеванђеље целој ондашњој васељени (насељеном свету). Од Арабије до Шпаније, међу многобошцима и међу јеврејима. Све време свог проповедања био је у животној неизвесности. Написао је четрнаест посланица, писама које су ушле у канон свештених и светих књига новога завета. То су његова писма црквама у које није стигао, или црквама којима је после проповеди на њихово тражење, или иначе имао да да нека објашњена из науке јеванђеља. Пострадао је у Риму, по наредби цара Нерона, 67. године (по неким изворима годину дана раније). Спомен му се држи 29. јуна (12. јула), затим у недељу мироносица, у другу недељу по духовима и 30. јуна (13. јула) заједно са дванаесторицом апостола.