Историја манастира Крка

Manastir Krka

Манастир Крка

Три и по километра источно од Кистања,у кањону Крке, смјештен је манастир назван по ријеци која поред њега протиче. Овај древни манастир Крку подигла је српска принцеза Јелена, сестра цара Душана, удата за хрватског кнеза Младена II Шубића,посветивши га св. арханђелу Михаилу. Било је то 1350. године. Предање каже да су манастир на данашњем мјесту основали монаси приспјели из Свете Земље и то из манастира Св. архистратига Михаила, којег је тамо подигао краљ Милутин. Њих је на то наговорио исповиједник принцезе Јелене, монах Рувим. Одговор на питање зашто је баш на том мјесту подигнут овај православни светоархангелски манастир можемо потражити и у тврдњи старог историчара Луцијуса који говори о проповједима апостола Павла Далматинцима у простору око реке Крке. Близина римског војничког града Бурнума и катакомбе испод самог манастира оснажују ту тврдњу и наводе на закључак да су оснивачи Манастира знали за то па да су управо ту и установили ову светињу.

Педесетак година касније, 1402., како стоји у запису изнад улаза, манастир је дограђен.

Од времена оснивања па до нашег времена манастир Крка је био и остао духовни центар православних далматинских Срба, а и шире. Исто тако није престао бити молитвено мјесто и једном броју католика Хрвата. Он је живо свједочанство о духовном јединству Срба. Дабробосански митрополити, као што су Гаврило 1578. и касније Аксентије и Теодор, администрирали су над манастиром Крком. У 17. и 18. вијеку то су чинили и неки црногорски архијереји, као нпр. св. Петар Цетински, или митрополит Сава Петровић.

По благослову патријарха Пајсија Јањевца и митрополита Дабробосанског Теодора, при манастиру Крки је 1615. основано богословско училиште. Оно је радило до 1647. када су ученици и њихови наставници монаси пред турском најездом морали побјећи највећим дијелом у Задар, а једним дијелом у Сремске Карловце. Тамо је касније један избјегао монах увезивао књиге, не без умјетничког дара и искуства, очито донесеног из манастира Крке. Манастирска братија се вратила у манастир 1650. године, а богословија је поново отворена тек 1964. године.

Послије Карловачког мира из 1699. намјесник Филаделфијског епископа, под чијом је јурисдикцијом била православна црква у Далмацији, постао је Никодим Бусовић. Он је имао искушења са унијом, одолио јој је па је био гоњен. Послије избјеглиштва и боравка на Светој Гори и Палестини, станио се у манастиру Крки и ту је по упокојељу био сахрањен 1707.

Бројни крчки архимандрити били су намјесници надлежних епископа, што је манастир Крку чинило и формалним духовним сједиштем православних Далматинаца. Да поменемо само неке: Никанор Рајевић, Никанор Богуновић. К њима свакако треба прибројити потоње настојатеље крчког манастира Георгија Миљевића, Макарија Крнету, Викентија Кнежевића, Јеротеја Ковачевића, Амвросија Колунџића и бројне друге.

Манастир Крка броји дуге вјекове и њиховим током се богатила његова ризница, па су у њу приспјевале бројне драгоцјености непроцјењиве вриједности не само из српских крајева него и из Јерусалима, Свете Горе, Венеције и царске Русије. Поменимо само епитрахиљ св. Саве и Октоих Божидара Вуковића. Ту су и књиге Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића на којима су они, као аутори, исписали своју посвету манастиру Крки. Овоме свакако треба прибројити и патерик из 1346. назван “бугарски” на чијим корицама пише: “Сија Књига манастира Вилендара”. У манастирској цркви се чувају честице неколицине светитељских моштију као што су св. Трифуна, св. Николе, св. Антипе, св. Харалампија, св. Власија и других.

Бројна су имена српских великана који су посјећивали манастир Крку или били у чврстој вези с њим. Уз Доситеја Обрадовића и Герасима Зелића били су то Симо Матавуљ, Никола Тесла, Мирко Королија, Милош Црњански, Владан Десница и други. При самом крају 20. вијека у манастиру је радила и ликовна колонија, гдје су свој стваралачки траг оставили бројни српски умјетници.

У току посљедњег рата 1991. – 1995. тј. одмах иза њега, манастир је похаран, али не битније, јер су га хрватске власти заштитиле од вандализма. Био је запустио од 1995. до 1998. године. Богословија која је постојала при њему од 1964. премјештена је најприје на Дивчибаре а потом у Србиње, некадашњу Фочу. Обновљена је настојањем епископа Далматинског Фотија 2001. године.

Народна зборишта која су се одржавала четири пута годишње у манастиру Крки имали су вишеструко значење. Поред молитвеног саборовања ту се одржавају пригодне беседе и предавања из разних научних дисциплина, најчешће о ономе што је актуелно или се показује као потреба.

Комплекс Манастира Крке чини Манастирска црква, трпезарија, конаци, новоподигнута зграда Богословије Света Три Јерарха и помоћне зграде. Храм, трпезарија с манастирским конаком уз тријемове и високи звоник чине једну целину груписану око манастирске порте.

Манастирска Црква Светог Арханђела Михаила у свом вишевековном трајању претрпела је знатне измене и препавке. У основи храм је подељен на два дела: источни и западни простор. Источни дио чини средишњи дио храма изнад кога је купола и пространи олтарски простор. Западни дио је доста узак, дужи од источног и искошен је према јужној страни. Својим североисточним делом црква Манастира Крке делимично належе на један простор у стени, односно на ранохришћанску катакомбу с доста гробова. Својим југозападним делом Црква се ослања једним делом на старији средњовјековни зид, највероватније остатке првобитног храма. Дакле, на основу сачуваних остатака, данашња манастирска црква је трећи храм на овом црквишту, што јасно указује да је реч о изузетно значајном култном мјесту.

Манастирски конаци окружују цркву Светог Архангела Михаила с три стране. Већина манастирских конака подигнута је крајем 18. века. На довратнику улаза у манастирску трпезарију налази се узидана камена плоча с годином 1782., а код улаза у библиотеку такође је камена плоча с уклесаном годином 1789. односно годином када је овај дио конака довршен.

Манастир Крка је обновљен 1951, а конаци од 1988. до 1990. године.

Иконостас манастирске цркве: престолне иконе украшене су сребрним оковом венецијанске израде 1765. године; горњи дио иконостаса изнад престолних икона чине четири низа од 38 икона и дело су руских зографа; средишњи дио иконостаса заузима велика икона Пресвете Богородице са сребрним оковом. У завршници иконостаса је велики крст с иконом Пресвете Богородице и светог Јована Богослова, односно с иконама апостола Петра с лијеве и апостола Павла с десне стране; ове двије иконе које представљају Христове апостоле најранија су иконописачка остварења у манастиру Крки 14. и 15. вијека и потичу с неког ранијег иконостаса.

Ризница: ризница манастира Крке формирана је самим оснивањем манастира; дргоцјености манастира Крке, по броју, умјетничкој изради и хисторијском трајању, убрајале су се у највредније ризничке цјелине Српске православне цркве, одмах послије ризница манастира Хиландар, Дечана и Цетињског манастира.

Иконе: међу крчким иконама била су бројна дјела кретских, руских и српских иконописаца која су припадала времену од 16. до 20. вијека; те иконе су радови знаних и незнаних иконописаца, а међу њима и радови Георгија Михалика, Спиридона Рома, Вука Сударевића и др.

Антиминси: засебну целину представљала је збирка антиминса углавном отиснутих с дрворезних и бакрорезних плоча, а освећених од српских патријарха, митрополита и епископа од краја 17. до краја 19. вијека.

Црквени текстил: у манастирској ризници биле су похрањене бројне архијерејске, свештеничке и ђаконске одежде украшене сребрним и златним нитима; међу црквеним текстилом издваја се епитрахиљ Светог Саве који је 1842. године купљен у манастиру Студеници.

Портрети: у манастиру Крки налазила се читава галерија уметничких портрета црквених великодостојника распоређених у манастирској трпезарији, салону, ризници, ходницима и у другим пригодним просторијама; на портретима су представљени углавном игумани и манастирски настојатељи и далматински епископи; ту се налазио портрет архимандрита Неофита Његуша рад Влаха Буковца.

Библиотека: манастирска библиотека датира готово од постанка манастира; један од првих пописа Библиотеке сачињен је 1844.; нови инвентар Библиотеке сачињен је 1965. године и тада је установљено преко 4000 књига подељених у групе: старе рукописне књиге, старе штампане књиге, књиге 18. вијека и сва она дјела објављена до 1850. г., богословне књиге, издања Српске књижевне задруге, издања САНУ, издања Матице српске и др.; посебно су били заведени календари, часописи, новине и извештаји; посебну групу су чинила дела на страним језицима; од појединачних издања посебно треба истаћи више од 50 рукописних књига насталих у времену од 13. до 18. вијека; највећи број рукописних богослужбених књига потиче из 14. вијека као што је Мокропољско четворојеванђеље које је написано крајем 13. или почетком 14. вијека (писано је на пергаменту, у духу старог српског језика).

Архива: у манастиру Крки чувана је и богата архивска грађа; чувани су разни документи на старославенском, грчком, латинском, италијанском, њемачком и другим језицима који пружају податке о Светоарханђелском Манастиру Крки, његову братству и свему ономе што је за њега важно.

Кроз своју дугу и историјску прошлост овај манастир је био преписивачки центар, духовно средиште и место договора Срба Далмације.

Ризница манастира Крке склоњена је ради заштите и данас се налази у Србији.

Иначе у запустјели манастир Крку крајем 1998. најприје је дошао млади монах Герасим, пострижник овог манастира,а потом и отац Доситеј као и отац Михаило. Са њима је манастир пропојао и постао опет као што је био кроз вјекове духовно средиште православних Далматинаца.