Историја манастира Високи Дечани

Живопис

По завршетку архитектонских и скулпторских радова, приступило се осликавању огромних површина дечанске цркве. Живописање Високих Дечана, којим је прекривена целокупна унутрашњост храма, представљајући преко хиљаду композиција у 20 циклуса, рађено је у периоду од 1335. до 1348. године. У сликарству Дечана је достигнут пун и непоновљив израз оних особина које су видљиве од почетка 14. века на фрескама Богородице Љевишке, Старог Нагоричина и Грачанице, јарким бојама, зивахношћу покрета и пажљивим приказом детаља, што показује изузетно теолошко образовање наручиоца.
Због величине дечанског храма и сложених литургијских захтева, који су средином 14. века налагали опширну исцрпност у ликовном излагању догме, на осликавању цркве манастира Дечана је био ангажован веома велики број различитих група сликара. У непрегледном броју представљених облика и варијанти тих облика, приметно је мајсторско настојање да се сликарством приближе Богу, о којем ствараоци средњег века, нарочито они византијског теолошког и културног круга, нису мислили као о уметничком критичару, већ као о милостивом Творцу што искупљује, што са човеком остварује посебан однос назван садејство, које је очитовано вољом човека и милошћу Бога.
У куполи дечанске цркве су насликани Христос Пантократор, Небеска литургија и фигуре пророка и јеванђелиста у тамбуру и на пандантифима. У поткуполном простору су распоређени Велики празници, Страдања, Циклус чуда, парабола и Христове делатности, а испод су представе из Акатиста Богородици. У олтарској главној апсиди је приказана Богородица окружена пророцима, Причешће апостола и Поклоњење Агнецу. У олтару цркве манастира Дечани су још и Христова посмртна јављања, а у протезису су литургијске сцене и сцене из Живота Богородице. У параклису Светог Николе, уз циклус посвећен патрону, приказани су и догађаји из Христовог живота и делови Акатиста Богородици. У параклису Светог Димитрија, уз патронов циклус, насликана је и Генеза. У западном травеју и бочним травејима наоса манастира Дечана су представљени Страшни суд, Дела апостолска, Циклус смрти Богородице и Старозаветне теме из Kњиге о премудрости и Kњиге пророка Данила. У припрати Дечана су Васељенски сабори, цео црквени календар, портрети Душана и његове породице, те циклус Светог Ђорђа и величанствена «Лоза Немањића». У доњој зони дечанког храма насликано је више стотина поједниначних фигура.
Први ктитор манастира Високи Дечани – Стефан Дечански, насликан је четири пута у цркви. Његов приказ у олтарском простору, како приносу своју задузбину Христу, сматра се највернијим приказом лика овог српског краља. Други ктитор – краљ и цар Стефан Душан, приказан је пет пута, сам или са породицом. Сачувано је двадесетак портрета владара из светородне лозе Немањића. Очуван је и портрет једног велможе – логотета Ђорђа Пећпала, чији се гроб налази у припрати цркве, што указује да је имао известан ктиторски удео у храму.
Сликари Дечана су се одликовали великом разноврсношћу, како по стилу, тако и по вештини и уметничком надахнућу. Мајстори – сликари наоса били су склонији старинском монументалном и свечаном начину распоређивања фигура, док су сликари припрате Дечана више следили нов, живописан и драматичан манир. Сачуван је потпис само једног сликара, мајстора „грешног Срђа“, који се потписао над једним стубом у цркви. Целина сликане декорације Високих Дечана – на којој су још видљиви делови позлате на позадини од скупоцене плаве боје, азура – пружа општи утисак раскоши која засењује поглед и изазива дивљење.