Почеци

Прве црквене организације на просторима данашње нишке епархије сежу до апостолског периода. Свети Апостол Павле деловао је на просторима северне Грчке и Македоније, а свети Епифапије тврди да је свети Апостол Лука проповедао у Далмацији. Сви проповедници Христове науке који су проповедали широм данашњег Балкана и Паноније долазили су из Македоније и највероватније су се задржавали у античком Нишу који је био раскрсница шест друмова. На ширењу науке Господње радили су и римски војници, који су из свих крајева римске империје, па и из Јерусалима долазили у војни логор у Нишу и тако постали први весници Смрти и Васкрсења Господњег.

Да је у Нишу постојала и јака црквена заједница сведоче нам и мошти именом незнаних мученика која су чинила чуда. Свети Виктрициус епископ Руана у Галији у ΙV веку назвао је Ниш μαρτυριο πολις, односно градом мученика и поставио га је у ред са највећим хришћанским центрима тога времена: Константинополисом, Солуном, Антиохијом и Римом: „An aliter in Oriente Constantinopoli, Antiochiae, Thessalonicae, Naiso, Romae in Italia miseris porrigunt medicinam“ (Migne, Patrologia Latina XX, 453).
У Нишу године 273. рођен је човек који ће променити ток историје човечанства, али и историју хришћанске Цркве – цар Константин Велики. У то време град Ниш и епархија нишка улазе у период свог највећег процвата.