Историја манастира Пирковац
У селу Пирковац, на 383 метара надморске висине, на граници планина Раила и Љубовник, недалеко од Сврљига налази се манастир светог Архангела Гаврила. По предању манастир је подигнут у доба Немањића, а подигли су га браћа Вуја и Груја из Рудника код Милановца, на месту где су се сусрела раздвојена браћа. Манастир се помиње у турским пописима у XV и XVI веку и везује се за село Рашинац, које више не постоји. Манастир је неколико пута страдао, а као године обнове помињу се 1518, 1857, 1863, 1890. и 1896. година. У обнови из 1863. године, порушен је западни зид храма ради проширења, а стари камени иконостас је замењен дрвеним.
Манастирски комплекс чине црква, звоник са кулом, парохијски дом и економске зграде са имањем. Са западне стране налази се велика школска зграда из 1883. године, а са северне стране камени зид као остатак некадашњег трема.
Архитектонско решење Цркве је у основи тролист са источном олтарском апсидом и двема ужим бочним апсидама. Простор Цркве чине пет правоугаоних травеја, од којих три источна травеја припадају првобитној старој Цркви. Изнад њих се подиже осмострана купола. Из времена настанка Цркве вероватно потичу и два профилисана и украшена свећњака висине 1,37 метара испред иконостаса. Иконостас је из 1896. године, а рад је уметника Лазара Крџалића из Београда. Садашњи живопис на зидовима рађен је у секо техници и потиче из 1941. године. Испод њега назиру се старије фреске. Манастир је дуго био напуштен, а поново је оживео 2002. године. У новије време поново је обновљен.