Историја манастира Јашуња – голема њива
На обронцима Суве Планине, у селу Јашуња недалеко од Лесковца, налази се манастир светог Јована Крститеља. Манастирски храм подигнут је 1517. године на темељима старијег храма из немањићког периода, а подигао је Андроник Кантакузин са браћом. Породица Кантакузин била је у блиским родбинским везама са последњим потомцима деспотске лозе Бранковића. Црква је једнобродна, са полуобличастим сводовима и тремом са западне стране. Храм је у потпуности живописан, а најстарије фреске, насликане су 1524. године захваљујући извесном Петру из Софије. Ове фреске налазе се у наосу. Фреске у средњој зони нартекса насликане су касније, око 1584. године, када је и осликана западна фасада.
Манастир је неколико пута страдао од Турака, па је због тога често обнављан и преправљан. Манастирска Црква је обновљена 1693. године, када је надзидана и промењена кровна конструкција. Тада је насликан нови живопис, који је у потпуности прекрио стари, а ктитори живописа били су Роман и поп Живко. Манастир је тешко страдао у време Првог и Другог српског устанка, али је убрзо обновљен.Последње радове на фрескама, извео је 1902. године фрескосликар из Велеса, Јаков, уз помоћ сина Ђорђа, задржавајући првобитни распоред композиција. Археолошки, архитектонски и живописни конзерваторски радови су изведени у периоду од 1986. до 1987. године.
Након Октобарске револуције, двадесетих година XX века у манастир се насељавају руски монаси, када почиње материјална и духовна обнова ове светиње. Након Другог светског рата, доласком нове власти, 1952. године манастиру је одузета сва имовина.
21. маја 1986. године манастир је стављен под заштиту Државе, под редним бројем СК 210, као споменик културе од великог значаја. 2006. године започета је нова обнова манастира, када је подигнут нови конак, звоник и ограда око манастира.