Историја манастира Дубоки Поток
Манастир Дубоки поток налази се у изворишном делу истоименог потока, између села Доброшевине и Читлука, на северној страни Ибра, удаљен око 3 км северно од Зубиног Потока. Манастир сачињавају црква Ваведења Св. Богородице и сада обновљени и насељени конак из 19. века.
Манастир Дубоки Поток се налази на северу Косова и Метохије у општини Зубин Поток, близу засеока Придворица.
Богородичина црква у Дубоком Потоку је подигнута у 14. веку а затим рушена и обнављана више пута: у 16. веку и првој половини 18. века. Манастир је једно време био напуштен, али доласком монаха из манастира Црна Река он се обнавља.
Манастир Дубоки Поток поседује драгоцену збирку старих српских рукописних и штампаних књига:
- Триод посни на пергаменту из 14. века,
- Зборник на папиру из 15. века или почетка 16. века,
- Четворојеванђење из друге четвртине 16. века,
- Зборник (Панегирик) проповеди за празнике од септембра до новембра из треће четврти 16. века.
Од новијих књига ту се чува и сребром оковано Јеванђеље из прве половине 19. века и икона Св. Јована Претече из 14. века.
Цркву Св. Богородице народ зове и ,,Црква Свете Руке,, прозвана тако по реликвији – руци Св. Никите коју је у бурним временима, по народном предању заједно са ковчежићем , пренео из Пећке Патријаршије неки калуђер који је са њима преноћио на остацима старе цркве, где су сељани потом са попом Ђорђем подигли црквицу Св. Пречисте – Ваведења Свете Богородице. Натпис ,,Црква Свете Руке,, изливен је на звону које се и данас налази у звонику.
Има неке симболике у месту отварања прве колашинске световне школе која је основана у порти садашњег манастира. Дубоки Поток у народу познатији као ,,Света Рука,, јесте манастир који је одиграо пресудну улогу у чувању и развијању националне свести и самосвести на падинама Мокре Горе, Рогозне и у долини Ибра. На тај начин успостављен је континуитет са просветно-културним и цивилизацијским достигнућима преткосовске и Косовске Србије! Самим тим и изграђен мост према новој европској култури и цивилизацији, према 20. веку. То је био први корак, али корак ,,од седам миља,, а највише захваљујући Рашко-Призренској Митрополији, Митрополиту Мелетију и Српском конзулату…