Карно

Историја манастира Карно

Manastir Karno

На мјесту данашњег храма по предању се налазио манастир из Немањићког периода, предпоставља се да је то била задужбина краља Драгутина. Тај манастир је највјероватније страдао у вријеме доласка османлија у ове крајеве. На локацији Купрес на Црном Врху, на мјесту познатом као „Црквина“, налазио се храм који је порушен такође у вријеме османлијске најезде. Данас је то мјесто обиљежено Часним Крстом. Неких четристо метара од тог локалитета подигнута је спомен чесма четворици мученика убијених 9. маја 1992. године од стране муслимана.

Градња данашњег храма Покрова Пресвете Богородице започета је 1893. године, а завршена је 1896. године и осветио га је митрополит Николај (Мандић). Сазидан је од камена и прекривен лимом. На храм је дозидан звоник 1925. године, а звоно је даровао Краљ Александар Карађорђевић. Мајстори су били чувени осаћански неимари, које је и Књаз Милош Обреновић позивао да граде и зидају по слободној Србији.

Овај храм је неколико пута страдао и обнављан. Најприје је руинирани храм обновио прото Тихомир Митровић 1956. године, да би због насталих оштећења у тешком невремену 1973. године чекао на обнову до 1979. године. У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992. године храм је опљачкан и запаљен, скинут је кров, а сав инвентар уништен. Том приликом је изгорио и иконостас са вриједним иконама. Све ово су учиниле муслиманске војне снаге из Сребренице. Обновљен је и саниран да се у њему може богослужити 1996. године. На стогодишњицу храма Епископ зворничко-тузлански Василије је храм прогласио за манастир покрова Пресвете Богородице. Манастирски живот почиње доласком јеромонаха Луке (Бабића), који за кратко вријеме заједно са народом подиже конак и започиње обнову храма и подиже спомен бисту свештенику Бобану Лазаревићу, који је страдао 1992. године.

Док је ово био парохијски храм у њему су службовали: Драго Урошевић, Српко Дабић, свештеник Јосип, Симо Ђурић, јеромонах Николај Егић, Димитрије Блажић, Миодраг Ђорђевић, Тихомир Митровић, Ранко Јотић, јеромонах Никодим Новаковић, Тодор Томић, Ђоко Јовић и Димитрије Крсмановић.

Ктитори, приложници и добротвори: Милош Јовановић; Живан Васић; Дане Катанић; Радивоје Јовановић из Бајине Баште, земљу за манастир су поклониле сестре: Невенка Ђуричин, Цвијета Медаковић и Стојанка Божић; Радован Андрић; Радован и Андрија Андрић; Стојанка Михајловић; Милка Петровић; Петко Вуковић са Пала и Карађорђе Ристановић из Љубовије.