Мала Ремета

Историја манастира Мала Ремета

Manastir Mala Remeta

Током 1588. године у турском попису се наводи манастирско имање и чини се да оно није било мало. Можда је и зато током 1566. године одређена откупна цена од чак 6000 аспри (акчи). Међутим, манастиру није био суђен миран живот тако да је недуго потом спаљен (вероватно од Турака) и одмах затим расељен. Од тада је овај манастир напуштен, али (чини се 1679. године) патријарх Арсеније Чарнојевић дозвољава монасима манастира Раче да се населе у Малу Ремету. У то време манастир је био у потпуним развалинама па су га монаси из Раче обновили. Можда од тог догађаја и потиче прича да је краљ Драгутин Малу Ремету поклонио овим монасима. Од тада се Мала Ремета води као метох Беочинског манастира. Из тога времена потиче и манастирски печат. Нема сумње да су рачански монаси обновили Малу Ремету, али какве су природе били грађевински радови које су они обавили тешко је рећи, али вероватно не посебно велики јер се тек од 1739. године почиње градити црква уз помоћ Станка Милинковића из села Шуљма. Да је и тада Мала Ремета била метох манастира Беочин види се из уговора са зидарима где је наведено да се нова црква налази на „грунту манастира Беочина, звано Реметско“.

Манастир Мала Ремета (16. век), 22409 Јазак, тел. 022/468-846. Храм Покрова Пресвете Богородице (1739), капела светог пророка Илије.