Каменац

Историја манастира Каменац

Manastir Kamenac

Неколико километара од Груже, код села Честина налази се манастир Каменац. По предању, по облику цркве и по значају који је манастир имао током векова, настанак манастира се везује за деспота Стефана Лазаревића, крајем 14. и почетком 15. века.

Манастирска црква је обновљена 1547. године настојањем игумана Теофана, духовника Симеона и породице Косировић, о чему сведочи натпис изнад улазног портала у наос.

Манастир је страдао по доласку Турака у ове крајеве, средином 15. века, али је непознато колико је био оштећен а колико обнављан. Друга обнова манастира изведена је 1700. године, када га је морачки калуђер Јоаникије оправио и оградио каменим зидом. Током 18. века постао је метох суседног манастира Каленића.

Почетком 19. века, Каменац је у ратовима са Турцима доста страдао, тако да је у том веку на манастиру доста зидано и рађено. То су били мањи захтеви на цркви о чему сведоче записи у цркви и конацима. Тако, 1830. године, црква је покривена металним лимом, 1860. изграђена су северна врата цркве, а 1870. црква је живописана и постављен је иконостас, рад Димитрија Посниковића. У 20. веку, нарочито последњих година века, настављен је интезиван рад на уређењу манастирског комплекса.

Од најранијих времена манастир Каменац је био мушки манастир. По одлуци надлежних црквених власти преображен је, 1966. године, у женски манастир. Нови манастирски конак освећен је 1979. године.

Манастир Каменац је под заштитом Завода за споменике културе Крагујевац од 1969. године.

Црква је сажетог облика триконхоса са витком куполом изнад централног простора наоса. Засведена је полуобличастим сводом. Зидана је од ломљеног камена, а под је од мермерних камених плоча квадратног и и правоугаоног облика. Од пластичне декорације на фасадама истиче се кровни венац, богато профилисан и моравског карактера. На западу је накнадно дозидана квадратна припрата засведена слепом куполом. На зидовима у унутрашњости цркве и нартекса налази се живопис из 1870. године. Распоред фресака је уобичајен за црквено сликарство овог периода.

Дрвени двоспратни иконостас, рад познатог иконописца Димитрија Посниковића, састоји се од 21 иконе дрвених парапетних плоча.