Поклоничко путовање у Русију и Украјину 17.07.-31.07.2018

Поклоничко путовање у Русију и Украјину 17.07.-31.07.2018

Полазимо у вечерњим сатима из Новог Сада за Румунију град Јаши. Ујутру правимо прву паузу у манастиру Рецеа у Румунији. Кратак предах и настављамо пут за Јаши. У град Јаши стижемо у поподневним часовима.

ДАН 1. – Румунија – Манастир Рецеа

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Румунија – Јаши

Град Јаши један од најзначајних градова у Румунији. Град се налази у североисточном делу земље, у историјској покрајини Молдавија. Јаши је управно средиште истоименог округа Јаши и културно и привредно средиште румунске Молдавије. Најважнија црква је Саборни храм Митрополије Молдавске, у коју су у 18. веку из Цариграда пренете мошти свете Петке. Црква света Три Јерарха из 18. века, коју је подигао кнез Василе Лупу и у коју су првобитно биле положене мошти свете Петке. Ноћење у православном манастиру и ујутру полазак за Украјину и Кијев. После обављених граничних формалности долазимо у касним вечерњим сатима. Вечера и ноћење и рани полазак за Чернигов.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 2. – Украјина – Чернигов

Чернигов (рус. Чернигов, укр. Чернігів) град је Украјини у Чернихивској области. Чернигов је древни старословенски град, поред Кијева и Новгорода, један од три најважнијих градова Кијевске Русије. Данас је град административни центар Черниговске области. Према процени из 2012. у граду је живело 296.723 становника. Налази се североисточно од Кијева око 150 км. У Чернигову псотоји манастир посвећен светој тројици. Ту се налазе мошти светих Лаврентија, Теодосија и Филарета. Након посете манастира упутили смо се ка украјинско – руској граници, где после дужег задржавања кренусмо пут оптине пустиње. У оптину пустињу долазимо у вечерњим сатима смештамо се у конаке, одмор и припрема ујутру за Литургију.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Граница – Русија – Украјина

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 3. – Русија, Оптина пустиња

Оптина Пустина је православни мушки манастир у близини Козелског у Русији. У 19. веку, Оптина је била најважнији духовни центар Руске православне цркве и служио као модел за неколико других манастира, укључујући и оближњи Шамородино. Оптина пустиња је један велики манастирски комплекс који се састоји из неколико Цркава:казанска чудотворна икона, владимирска чудотворна икона, црква преображења Господњег, Ваведење пресвете Богородице, Црква свих светих, црква тројице мученика оптинских итд..

Присуствовали смо на литургији на празник чудотворне иконе мајке Божије казанске, кад се у руској православној Цркви тај дан посебно празнује.

Казанска икона Мајке Божије се неизмерно поштује у Русији. Управо овом иконом обично благосиљају младенце пред брак, управо њу постављају изнад дечијих креветића, како би кротки лик Богородице с љубављу гледао на младе хришћане.

Казанска икона представља неуништиво сећање на милост Богородице према Руској земљи, на Њено заступништво за Русију.

Божијим промислом јављање Казанске иконе за време владавине цара Ивана Грозног означило је почетак вишевековног продора Русије на исток. Заузимањем Казана отворен је прозор ка Азији, кроз који је Православље просветило цео Сибир и дошло, заједно са руском државом, све до Тихог океана. Изгледа као да је на целом том путу био посебан благослов Пречисте кроз њену икону Казанску.

У ноћи између 28. и 29. јуна 1904. године, неколико богохулника – лопова на челу са извесним Стојаном-Чајкиним упало је у храм, привучено драгоценим украсима ризе. Када су крадљивци ухваћени, код њих није пронађена ни риза ни сам чудотворни образ. Предводник пљачкаша је више пута уверавао иследнике да су украсе ризе поделили и продали јувелирима а икону бацили у пећ да би проверили да ли је заиста чудотворна. То се десило у дому трговца Шевљагина у Академској четврти у Казану. Дугогодишња истрага и супротстављање противречних исказа богохулника нису ни до чега конкретног довели.

Једно је сасвим извесно. Све време док је првообраз Казанске Богородице красио саборни храм Богородичиног манастира, Русију нико није угрожавао са истока. Оног тренутка када је нестала Заступница, земља је доживела пораз у Руско- јапанском рату 1905. године, то је био први од многих удара који су у наредних дванаест година разрушили велику империју.

Годину дана касније почео је Отаџбински рат. Када је Александар I именовао Кутузова за главнокомандујућег, фелдмаршал је пред одлазак на фронт отишао специјално у Казански саборни храм да се помоли пред чудотворном иконом. Народ му је том приликом узвикивао:“ Отерај Французе!“. Богородица није изневерила наду коју је на њу полагао стари војник и фелдмаршал се вратио Њеном образу на вечни покој управо у том Казанском саборном храму.

Донски козаци, отевши од Француза сребро које су ови опљачкали из московских цркава, донели су га на дар Казанској – у храму је стајао изливени од сребра иконостас са натписом “Усрдни поклон Донског пука“. Ту су, испод величанствене колонаде храма, подигнути споменици Кутузову и Барклају. 17. марта 1922. године овај иконостас је био растурен, бољшевици су однели 129 пудова сребра и више од 37 фунти злата; а крајем 1922. године однети су и продати у иностранству и украси са саме Казанске иконе.

Годину дана касније, 1923, обновљенци, који су успевали да од безбожних власти измоле највеће и најлепше храмове, су заузели и Казански саборни храм. Но, чудотворна икона је избављена, појавила се прво у цркви на Смоленском гробљу на Васиљевском острву, а од 1940. године се налазила за десном певницом Владимирског саборног храма на Петроградској страни, где пребива и данас.

Ова икона московског живописа са краја XVI века, блиска по временској епохи своме првообразу из Казана, јавила је у годинама последњег рата још једно чудо. Остарели митрополит Ливанских гора Илија Салиб имао је виђење, у коме му је Богородица наредила да пренесе кремљевским властима Њену вољу: пронети чудотворни образ Казанске иконе око градова које су фашисти окупирали. По предању, властодршци – богоборци, преплашени војним неуспесима, нису се усудили да не послушају. Са сигурношћу се зна да су Илију Салиба, када је 1947. године посетио град на Неви, по наређењу власти сусрели са правим царским почастима (многи грађани су, због обиља возила и стражара, мислили да је дошао Стаљин), а да је самој Казанској икони овај благочестиви источни архијереј даровао нови златни венчић. Одавно је Цркви враћен и Казански саборни храм на Невском проспекту, а да ли ће се тамо вратити и чудотворна икона, зависи само од воље Небеске Царице.

Током хиљадугодишње хришћанске историје, у Русији је пројављено мноштво чудотворних икона Мајке Божије над којима су се дешавала и још се дешавају чуда Господња. Међу толиким мноштвом чудотворних икона, издвајају се 4 иконе, не само по чудесима која су творена њиховим заступништвом, него и својим крстообразним распоредом представљају својеврстан крст који заступништвом Мајке Божије штити земље руске. Са севера Владимирска – ка Донској на југу и са запада Смоленска – ка Казанској на истоку, ове 4 иконе у својеврсном крстообразију вековима штите Правоверје у Русији.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 4. – Русија, Манастир Шамордино

Манастир Шамордино је саграђен са надахнућем и благословом старца Амброзија. То је било 1872, када је једна духовна кћи старца, по његовом савету, купила ово земљиште, удаљено 15 км од Оптине. Та жена се звала Клуцарева и после тога се замонашила. Сазидала је једну кућу за себе и своје две унуке које су остале без родитеља. Кућа је више личила на манастир, јер је старац Амброзије скицирао план. Клуцарева, која је добила монашко име Амброзија, тада није схватила старчеву замисао. Ту су почеле да се постепено настањују и друге жене, које нису биле монахиње. На крају се монахиња Амброзија упокојила 1881, а две године касније и њене две унуке од дифтерије, као што је био предвидео старац. Дана 1. јануара 1884 су се овде населиле прве монахиње. За веома кратко време њихов број је достигао пет стотина, па су саграђене нове зграде. Створен је старачки дом, сиротиште и школа. Старац Амброзије је често долазио у Шамордино и саветовао монахиње. Ту је провео последње године живота. Дошло је лето 1890, разболео се и ту провео целу зиму. После годину дана, 11. октобра 1891, упокојио се у Господу. Тада се окупило много народа, а тело су му пренели у Оптину, где је и сахрањен .

Када је 1. октобра 1884 манастир освећен од стране архиепископа Калуге Владимира, рукоположен је у свештеника старац Јосип. Био је предодређен да постане наследник духовног оца манастира Шамордино. Тако монахиње нису остале без духовног вођства. Међу њима је и Толстојева сестра, монахиња Марија Николајевна, коју је чувени писац посећивао.

Године 1920 је манастир затворен. Његових садам стотина монахиња су тада протеране у веома удаљено место. Али никада нису стигле до одредишта. Путовале су возовима за осуђенике, који су били попут затвора. За храну су им давали усољене харинге без имало воде. Муке од жеђи су биле страшне. На једној станици су сишле и пиле кишницу. Све су се разболеле од загађене воде и умрле. Преживела је само једна сестра, монахиња Серафима, која се вратила када је поново отворен манастир.

Манастир Шамордино је поново отворен 11. јула 1990. Монахиња Серафима је доживела да препуна радости види васкрсење манастира. Али није поживела још дуго. Дана 3. новембра 1990 се упокојила у Господу у дубокој старости од 107 година. Од ње су данашње монахиње много сазнале о историји Самордиа. Данас видно напредују радови рестаурације манастира, а број монахиња је премашио сто.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Русија, Калуга – Свети Тихон

После оптине пустиње и шамордина посетили смо место Калуга. У месту Калуга налази се манастир посвећен преображења Господњем и ту свете нетрулежне мошти светог Тихона из Калуге по коме је добио и име.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Русија, Калуга митрополитска катедрала

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Русија, Серпухов

После посете Калуге упутили смо се у Серпухов. У граду Серпухов налази се манастир Висоцки и у њему се налази чудотворна икона Пресвете Богородице „Чаша која се не испија“. У манастирском конаку смо се сместили и рано ујутру кренули за Москву.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 5. – Русија – Москва, света Матрона

У Москви смо се поклонили светим моштима мати Матроне, посетили кремлин, Цркву светог Василија блаженог и Храм Христа спаситеља.

Света блажена Матрона (Матрона Димитријевна Никонова) рођена је 1881. године у селу Себино (Туљска губернија), на двадесетак километара од чувеног Куликовог поља. Њени родитељи, Димитрије и Наталија, били су веома побожни, вредни и поштени људи. У сиромашној сеоској породици било је већ троје деце (Иван, Михаило и Марија) тако да је четврто дете представљало велики терет. Зато су родитељи размишљали да је по рођењу дају у сиротиште добротвора кнеза Голицина. Али мајка мале Матроне усни чудан сан: бела птица са људским ликом, затворених очију спусти јој се на руку. Богобојажљива жена прими то као небеско знамење и реши да дете остане у породици. Дете је рођено слепо. На крштењу је добило име Матрона у част преподобне Матроне Цариградске, подвижнице која је живела у петом веку. О томе да ће дете бити нешто посебно остало је сведочанство са њеног крштења. Када је свештеник спустио Матрону у купељ, сви присутни су угледали над дететом миомирисни дим. Свештеник отац Василије, кога су мештани сматрали за праведника, био је веома изненађен:

„Многу сам децу крстио, али овако нешто доживех први пут. То ће дете бити у Богу свето“. И додаде да ће дете њему предсказати дан смрти. То се касније и десило. Једне ноћи Матрона рече мајци да је отац Василије умро. Уплашени родитељи отрчаше до цркве, и заиста, отац Василије се упокојио у Господу.

Девојчица је имала и спољашње обележје. На прсима је имала испупчење у облику крста. Кад јој је мајка замерила што је скинула са себе крстић, Матрона рече:„Па ја имам свој!“

Матрона није била само слепа, она је рођена потпуно без очију! Очне дупље су јој биле затворене очним капцима, као код оне птице која се јавила њеној мајци у сну.

Блажена матушка Матрона упокојила се у Господу 2. маја 1952. године. Сахрањена је 4. маја, по њеној жељи, на Даниловском гробљу, крај цркве „да би могла да слуша службе Божије“. Блажена Матрона је предсказала: „После моје смрти мало ће људи долазити на мој гроб, само најближи. А кад они умру, мој гроб ће остати сасвим запуштен. Али проћи ће године, сазнаће људи за мене и поћи ће овамо да моле за помоћ. И ја ћу свима помагати, јер ћу их све чути“. И још је пред смрт рекла: „Долазите к мени и причајте ми као да сам жива, а ја ћу Бога молити да ваше молбе буду услишене. Све вас, који ми се обраћате тражећи помоћ, ја ћу после ваше смрти горе дочекивати“.

Прође тридесетак година и њена хумка на Даниловском гробљу постаде једно од светих места православне Москве и Русије. Сада за Матрону знају десетине хиљада православних људи. „Матронушка“ – нежно је зову, а она, као и за живота, помаже људима.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Русија – Москва, Трг

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Русија – Москва, Храм Христа Сапситеља

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 6. – Русија, Сергејев Посад

После посете Москве упутили смо се у град Сергијев Посад. Сергијев Посад (рус. Се́ргиев Поса́д) град је у Русији у московској области. Припада Златном кругу руских градова. Налази се у Сергијевско-Посадском округу, 71 километар североисточно од Москве. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 110.878 становника. Град је настао уз највећи руски манастир, св. Сергијевску Лавру. Манастир и град су се ујединили 1742. године. После Октобарске револуције град је назван Сергејев, а нешто касније Загорск, како његово име не би асоцирало на светог Сергија Радоњешког, оснивача манастира, што је бољшевицима било зазорно. Ту се налази манастирски комплекс са моштима светог Сергеја Радоњешког.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 7. – Русија, Сант Петербург

Ујутру након литургије у манастирском комплексу код светог Сергија Радоњешког упутили смо се на север Русије у Сант Петербург. Сант Петербург око 740 км удаљен је од Москве. У Сант Петербургy посећујемо лавру светог Александра Невског где смо били на литургији, након тога смо посетили смоленско гробље где се налазе мошти свете блажене Ксеније петроградске као и катедралу светих Петра и Павла.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 8. – Русија, Сант Петербург – Лавра Александар Невски

Александар Невски (рус. Алекса́ндр Яросла́вич Не́вский; 30. мај 1220 – 14. новембар 1263) био је велики руски кнез и светац Руске православне цркве. Рођен је 30. маја 1220. године, као син великог кнеза Јарослава Всеволодовича. Младост је провео у Новгороду, а власт над Новгородском кнежевином је добио 1228. године. Када је 1237. папа Гргур IX организовао крсташки поход да би покорио руске земље, кнез Александар је устао у заштиту православне вере и у бици код ушћа реке Ижоре, на обалама Неве, извојевао 15. јула 1240. велику победу, по којој је и добио надимак „Невски“. Успешно се супротставио и литавско-немачкој најезди: у ситуацији када су градови Јурјев и Псков већ били заузети, а Тевтонци продрли до Новгородске области, Александар Невски пожурио је са војском ка Финском заливу, заузео Копорје, разбио Немце, ослободио Псков и извојевао славну победу 5. априла 1242. на Чудском језеру. Након овога, разбивши литавску најезду, са славом се вратио у Новгород, али, сазнавши за смрт свога оца (1246) упутио се у Владимир, како би предузео мере за заштиту државног поретка. Бату-кан га је известио да, ако жели да сачува власт, мора да дође у монголски табор и поклони му се. Александар је пристао да дође у канов табор, али је иступио као исповедник хришћанске вере, одричући се од поклоњења твари. У Татарској земљи је од великог кана добио власт над читавом јужном Русијом и Кијевом (1249). У то доба Александар је привукао и пажњу папе Инокентија IV, који му је послао двојицу кардинала, Галта и Гемонта, са намером да изврше утицај на њега како би примио католицизам. Њихови предлози су, међутим, одбачени. Од 1252. носио је титулу великог кнеза. Преминуо је 14. новембра 1263, примивши пре смрти монашки постриг под именом Алексије. Тело му је погребено 23. новембра у Манастиру рођења пресвете Богородице у Владимиру.

Лавра Александар Невски налази се у најлепшем делу града, на крају највећег и најпознатијег булевара у Санкт Петербургу, Невског Проспекта.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 8. – Русија, Сант Петербург – Света Ксенија Петроградска

Након литургије у манастиру Светог Александра невског упутили смо се на Смоленскоје православно гробље где се налази капела Свете и блажене Ксеније петроградске са њеним моштима.

Смоленскоје православно гробље се налази на Василијевскоме острву у западном делу Санкт Петербургу. Име је добило по локалној реци Смоленки. Основано је 1756. године.

Гробље Смоленскоје је великог значаја јер су тано закопане одважне особе руске историје и представља то што је гробље Новодевичје Москви. На гробљу се налазе и две цркве, Црква смоленској икони Богородице и мања али значајнија црква свете Ксеније.

Света Ксенија (Ксенија Григорјевна Петрова, рус. Ксения Григорьевна Петрова) је новоканонизована руска светитељка, јуродива.

Блажена Ксенија је рођена између 1719. и 1730. године и свој спасоносни подвиг носила је у Петрограду (садашњи Санкт-Петербург). Ксенијин муж, Андреј Фјодорович Петров, био је појац дворског хора. Ништа није познато о детињству и младости Блажене Ксеније, а народно сећање је сачувало само то што је везано за сам почетак њеног јуродивог подвига – изненадна смрт мужа који је умро без хришћанског покајања.

Потресена тим страшним догађајем, двадесетшестогодишња удовица је одлучила да отпочне најтежи хришћански подвиг – да се прави безумна, како би, приневши оно најдрагоценије у човеку – разум, умолила Створитеља за помиловање изненадно преминулог супруга. Ксенија се одрекла свих световних блага – свог звања и богатства, и више од тога – саме себе. Оставила је своје име, и узевши име свог супруга, прошла са њим цео свој крсни пут, приносећи на олтар Божији дарове спасоносне љубави према ближњем.

Када је на дан погреба свог мужа Ксенија обукла његову одећу: прслук, кафтан, панталоне и качкет, и тако одевена кренула у погребну поворку, родбина и њени пријатељи бејаху помислили да јој је смрт Андреја Фјодоровича помрачила разум. Сви су се били веома сажалили на њу. А Ксенија их је, као она која је изгубила разум, тешила говорећи: „Андреј Фјодорович није умро, већ се оваплотио у мене, Ксенију, која је давно умрла“ Тако је започело њено лутање улицама Петрограда.

Руска Загранична црква канонизовала ју је 1978. године. После дугогодишњег поштовања које је уживала у народу блажена Ксенија Петроградска била је прибројана лику светих на Помјесном сабору Руске православне цркве 6. фебруара 1988. године. Православна црква прославља је 24. јануара по јулијанском, односно 6. фебруара по Грегоријанском календару.

На њеном гробу на Смоленском гробљу, 1902. године je подигнута пространа камена капела, по пројекту архитекте А. А. Всеславина. Она је замијенила малу капелу из треће четвртине XIX вијека. У вријеме совјетске власти два пута је затварана (1940. и и 1961. године). Капела блажене Ксеније је данас једна од највећих светиња Петрограда коју походи веома велики број ходочасника.

На зиду капеле је мраморна плоча са натписом који гласи: У име Оца и Сина и Светога Духа. У овој капели погребена је раба Божија Блажена Ксенија Григорјевна, жена појца Андреја Фјодоровича. Обудовала у 26. години, странствовала је 45 лета. У удовству се назвала мужевим именом: Андреј Фјодорович. Поживела је 71 годину. Од 1794. до 1796. године узела је учешћа у подизању Смоленске цркве, тајно по ноћи довлачећи опеку за изградњу храма. „Ко ме је познавао, нека помене моју душу ради спасења своје душе“. Амин. — Ријечи блажене Ксеније с надгробне плоче

Блажена Ксенија Петроградска је још за живота и током XIX-XX века била поштована као брза помоћница и чудотворка. Ради спасења и љубави према ближњима, она је узела на себе подвиг јуродивости. За своје подвиге, молитве, постове, странствовања и са смирењем претпљене поруге, Блажена је добила од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Њена капела на Смоленском гробљу је препуна благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Сант Петербург – катедрала св. Петра и Павла

Након посете капеле светој блаженој ксенији упутили смо се у катедралу св. Петра и Павла. Град је препун величанствених цркава и палата свих стилова.

Петропавловска тврђава (рус. Петропавловская крепость) је тврђава из раног 18. века, око које је израстао историјски центар града Санкт Петербурга. Данас се ова тврђава налази на острву у реци Неви пре свега користи као простор за изложбе и музеје, као парк и туристичка атракција. Ова тврђава је један од споменика Санкт Петербурга под заштитом УНЕСКО.

Петропавловска катедрала (саграђена у периоду 1712-1733), има звоник висок 123,2 метра. У њој су сахрањени сви руски цареви од Петра I до Александра III. Земни остаци породице цара Николаја II и њихових пратилаца су сахрањени у посебној капели 17. јула 1998. Крајем 2006, земни остаци царице Марије Фјодоровне су пренети овамо из Данске, да би били сахрањени поред њеног супруга Александра III.

За време Октобарске револуције, бољшевици су 25. октобра 1918. из Петропавловске тврђаве испалили тридесетак граната на Зимски дворац, од којих је штета била минимална. Следећег јутра, бољшевици су заузели дворац и заробљене министре одвели у тврђаву. То су били последњи заробљеници у историји ове тврђаве. Године 1924. њен већи део је претворен у музеј. Тврђава је претрпела знатну штету у немачком артиљеријском бомбардовању у Другом светском рату.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Русија, Сант Петербург

После Москве, Санкт Петербург је други по броју становника, и други по важности економски, индустријски, научни и културни центар Русије. Налази се на ушћу реке Неве у Фински залив (Балтичко море), што га чини и важним траснпортним и трговачким центром.

Санкт Петербург је основао Петар Велики 1703. на мочварном земљишту у близини мора. Тиме је желео да осигура руски приступ Балтику. Град је од 18. до 20. века био престоница Руског царства, значајан европски културни центар, и најважнија руска лука на Балтику. Централни део града је данас под заштитом УНЕСКО.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Сант Петербург, свети Јован кронтштански

После обиласка Санкт Петербурга упутили смо се у Кронштат.

Кронштат (рус. Кронштадт) град је у Русији у Кронштатском рејону федералног града Санкт Петербурга. Налази се на острву Котлин, 30 км западно од градског језгра Санкт Петербурга, на почетку Финског залива. До 1983. године приступ на острво је било могуће само воденим путом. У садашње време острво је повезано аутопутем са северном и јужном обалом Финског залива. Дана 12. августа 2011. пуштен је у рад два километара дугачак тунел испод Финског залива. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 43.005 становника.

Кронштат је главна лука Санкт Петербурга. У марту 1921. град је био поприште Кронштатске побуне. Седиште Руског адмиралитета и база Руске балтичке флоте су се традиционално налазили у Кронштату и тиме су бранили приступ Санкт Петербургу. Историјски центар града и његова утврђења су део Светске баштине. Кронштат је дуго година место ходочашћа православних хришћана због успомене на Светог Јована Кронштатског.

Светог Јована кронштатски рођен је 1829. године у селу Сура у Архангелској области у Русији у сиромашној породици. После основне школе, завршио је богословију и уписао Духовну академију у Петрограду. Убрзо затим умро му је отац па је преузео бригу о породици. По завршетку студија, постао је свештеник у цркви Светог апостола Андреја у Кронштату. Матрона Московска га је упознала овде.

Провео је 53 године као свештеник служећи Свету Литургију свакога дана. Предавао је веронауку у школи 32 године, изградио дом трудољубља у Петрограду за гладне и сироте, дом од 100 постеља за бескућнике, старачки дом и др.

Умро је 20. децембра 1908. године. Канонизован је 1964. године.

Православна црква га прославља 19. октобра и 20. децембра по јулијанском календару.

Аутор је више књига и студија од којих је најпознатија „Мисли о молитви“.

Пажљиво је читао молитве, на по некој речи осетио би да му се срце загрејало а у души се разлио мир и радост, и после би се молио с осећањем. Речи молитве је изговорао с вером да га Господ гледа и слуша. А кад би се за време молитве нешто подигло у срцу, „ухватио“ је то и задржао се на томе – „стајао“ у томе.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Сант Петербург, вожња по реци Неви

У вечерњим часовима после посете светом Јовану кронтшанском вратили смо се у Санкт Петербург, и имали смо ту част да се провозамо бродом реком Невом уз српске водиче који су нам објашњавали културне и грађевинске знаменитости града Сант Петербурга. Такође и да видимо део руске флоте, која се припремала за параду која се одржава крајем Јула сваке године. Ујутру полазимо на пут за Владимир који је удаљен око 930 км од Сант Петербурга а око 190 км од Москве. Долазимо у вечерњим сатима смештамо се у хоте и ујутру крећемо у обилазак. У граду Владимиру посећујемо катедралу Владимирску, поклоње моштима светих Бориса и Гљеба и руског кнеза григорија чудотворца владимирског.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 9. – Русија, Владимир, Црква светог архангела Михаила

Владимир (град) (рус. Влади́мир) град је у Русији и административни центар Владимирске области. Налази се око 180 km источно од Москве. Древна Хипатијусова хроника помиње да је Владимир основао кијевски кнез Владимир Свјатославич 990. Званично се за годину оснивања узима 1108, када је Владимир Мономах утврдио град. Око пол века касније, кнежеви Кијева су се преселили у Владимир. Град је тада доживео процват који је трајао до инвазије Татара 7. фебруара 1238. Средином 14. века Московска кнежевина је заузела Владимир, и он је изгубио на значају.

Владимир је 1719. постао главни град своје провинције.

Споменици под заштитом УНЕСКО у Владимиру (светска баштина): Успењски сабор (изграђен 1158–1160, проширен 1185–1189) и била је главна црква у Русији у 13. веку. Сабор су осликали Андреј Рубљов и Данил Чиорни 1408. Катедрала Светог Димитрија (Димитријевски сабор, изграђен 1194–1197). Златна капија (изграђена 1158–1164, преуређена у касном 18. веку).

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Русија, Владимир – катедрала

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Русија, Муром – свети Петар и Февронја

Након посете града Владимира упутили смо се у град Муром.

Муром (рус. Му́ром, стари норд: Moramar) град је у Русији у Владимирској области на левој обали реке Оке, 300 км источно од Москве. Град је основан у 9. веку у земљи угро – финског племена Муром по коме је и добио име. Несторова хроника помиње град 862. године па се сматра за један од најстаријих градова у Русији. Од 10. до 14. века био је главни град кнежевине. Најпознатији светитељи земље муромске су Преподобни Петар и Февронија заштитници брака, љубави и верности, званични празник у Русији који се слави 8. јула.

Обилазак манастира Свете Тројице који је основан у првој половини 17. века, и целивање њихових светих моштију.

Пре седамсто година је у Руској земљи живео у граду Мурому млади кнез Петар. Његов отац је управљао Муромском земљом, а када је он умро, његово место је заузео старији Петров брат Павле. Благочестив и кротак је био млади кнез Петар и у свему се покоравао свом старијем брату. Али Петра је задесила веома тешка болест, и млади кнез је дуго патио, док се најзад није појавила избавитељка од болести.

У истој Муромској земљи је живео сиромашни пчелар који је имао ћерку, лепу девојку Февронију; по целој околини је била позната по свом уму. И ето она хтеде да помогне кнезу у његовој несрећи, те док је лечила кнеза Петра, она му се допаде и он по ономе шта је говорила и по њеним поступцима виде каква је то паметна и добра девојка. Допала му се Февронија и због своје лепоте. “Нећу наћи бољу девојку у целој области!” – одлучи кнез и обећа да ће се оженити њоме, али када је оздравио, поче да се размишља о томе да није ваљано да се кнез жени обичном девојком и скоро да је био напустио своје обећање, кад се опет разболи. Февронија га опет излечи. Разуме Петар да треба да испуни своје обећање, да га Сам Бог кажњава због кршења обећања, и ожени се Февронијом.

Због бојара који су имали велику власт и дешавало се да су управљали и самим кнежевима како су хтели приморавали су Светог Петра да напусти свету Февронију и ожени се другом или да са њом напусти град. Петар није желео да напусти своју супругу Февронију па је морао да нупусти град Муром и да живи у беди и прогонству. Након одласка из Мурома град су задесиле велике беде, нереди и раздори. Још дуго би се проливала братска крв да се Муромци нису се сетили свог законитог кнеза Петра. Схватили су да без њега има доста оних који би желели да буду кнежеви и да реда никад неће бити. Дођоше они код Петра да га моле за опроштај и наговорише га да се врати заједно са кнегињом Февронијом у Муром. Петар и Февронија вратили су се у Муром и почели да живе као и пре, мирно и срећно. Тако су се они заједно учили вољи Божјој и трудили се да је у свему извршавају, избегавали су гордост и неправедну зараду, поштовали духовна лица и монахе, увек им помагали; проводили су чист, целомудрен живот у суздржавању. И тако поживеше до дубоке старости, не љутећи се једно на друго, и нешто пре смрти примише монаштво. Кнез је тада добио име Давид, а кнегиња Јефросинија.

Једном је преподобна и блажена Февронија везла ликове светих на воздуху за саборни храм Пречисте Богородице. Блажени Петар је послао код ње да јој кажу да му је дошло време да иде Господу. Желећи да заврши воздух, она га замоли да мало сачека. Трипут је позивао он, и трећи пут се блажена заустави, забоде иглу у воздух, обави око ње конац и посла слуге да кажу блаженом Петру да и она умире с њим. И помоливши се обоје предаше свете душе своје у руке Божје 25. дана месеца јуна.

После престављења преподобних, људи нису смели да их сахране у сандуку који су они сами припремили за себе јер су постали монаси и није ваљало да их стављају у исти ковчег. Тело преподобног Давида положише у градску цркву Пресвете Богородице, а тело блажене Јефросиније у приградском Крестовоздвиженском храму. У саборном храму Пресвете Богородице је остао празан њихов сандук. Следећег јутра су оба нова ковчега била празна, а тела светих су нађена да заједно леже у истом сандуку. Још једном су покушали да их раздвоје, али исто се поновило. После тога више нису смели да дирају њихова тела и сахранили су их поред градске саборне цркве Рођења Пресвете Богородице, како су они сами и заповедили, – у истом сандуку, који је Бог даровао на просвећење и спасење града: они који притичу на раку с моштима с вером добијају изобилно исцељења.

Тако обострана љубав побеђује чак и саму смрт. Господ Бог је прославио праведне супружнике чудесним исцељењима, а Црква их сматра за свете и сваке године празнује успомену на њих 25. јуна. Сада се они заједно моле Господу за све супружнике, а нарочито за оне који желе мир у породици.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Русија, Муром – свети Константин, Теодора и Михаил

У граду мурому обишли смо још један манастир, упитању је благовештански. Ту се налазе мошти светих Константина, Теодоре и Михаила. После посете упутили смо се за Дивијево где стижемо у поподневним часовима смештамо се у конак манастира. У манастиру Дивијеву поклонили смо се моштима баћушке светог Серафима, моштима свете Александре (удовица Агафја Мељгунова) која је по указу пресвете Богородице основала манастир Дивиево,мошти Марте и елене. Такође у манастир Дивијево прошли смо светом канавком куда је ходила пресвета Богородица, као и на извору светог Серафима имали смо прилику да се погрузимо. Вода на извору светог Серафима је константно 4 степена током целе године.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 10. – Русија, Дивијево – Свети Серафим Саровски

Символ духовног препорода Русије је обнова Светог Серафимо-Дивјејевског манастира и ново обретење моштију Преподобног Серафима! По одлуци пензенског комесаријата 5. априла 1927. мошти су одузете Саровској пустињи. У депоу лењинградског Музеја атеизма (некад Казанског храма) чекале су патријарха Алексија Другог, који их је 11. јануара 1991. званично добио од државе. Из северне престонице мошти светог Серафима пренете су у Москву, а онда златним прстеном великокнежевских градова, Владимира, Суздаља и Мурома, у величанственој литији до обновљеног Серафимо-Дивјејевског манастира, 600 км источно од Москве! Тако се остварило баћушкино пророчанство: Уснућу у Сарову, а пробудити (васкрснути) се у Дивјејеву!

Прво свеноћно бденије у Дивјејеву, кад су дочекане мошти светог Серафима, патријарх Алексије служио је са воштаницама и тамјаном, које је отац Серафим предао дивјејевским монахињама, рекавши:

– Са овим ћете ме дочекати кад дођем код вас.

Велики старац, пророк и исцелитељ свете Русије, рођен је 1754. године у Курску, крштен као Прохор, по благослову старца Китајевске пустиње, Досифеја, подвизавао се у Саровском манастиру и шуми, као отшелник, спремајући се за велико послушање: харизматично старчество. Удостојен посете саме Царице Небеске, која му је дала молитвено правило за дивјејевске сиротице (како их је звао), баћушка је завештао велику дивјејевску тајну (пророчанство о великом рату, страдању царске породице, револуцији, прогону цркве, али и великој духовној обнови) свом духовном чеду Николају Мотовилову. Преселио се у вечност 1833, а прослављен 1903. За живота је говорио:

– Цар који прослави убогог Серафима, од Бога ће бити прослављен као мученик. После саровских свечаности, Николај Други стигао је у Дивјејево, где му је удовица Мотовилова предала баћушкино пророчко писмо. Кад га је прочитао испред игуманског конака цар је заплакао.

– И свети могу да погреше – рекла му је игуманија, а цар је одговорио:

– Ја знам да нисам случајно рођен на дан када света црква слави многострадалног Јова.

Манастир Дивеево је основан у другој половини монахиња Александре. Удовица Агафја Мељгунова , примивши тајни постриг у кијевском Флоровом манастиру, (као Александра) упутила се са трогодишњом кћерком, по благослову стараца, на север. На путу за Саров, одмарала се крај Светониколајевске цркве у селу Дивјејеву.Ту јој се јавила Пресвета Богородица и означила ово место као своје четврто имање у васељени, после Грузије, Свете Горе и Кијево-Печерске Лавре. Саровски старци су потврдили истинитост њеног виђења и благословили оснивање дивјејевске обитељи. Испуњавајући строго саровско правило, подвигом нелицемерне љубави, тиха путница ка вечности, саградила је храм Казанске иконе Пресвете Богородице. Велико богатство поклонила је Саровској пустињи и уградила у Дивјејевски манастир. Не марећи за своје светско образовање и племићко порекло, радила је најтеже сеоске послове, помажући свештенику, као вероучитељица. Саградила је манастирски конак и на самрти замолила младог јеромонаха Серафима да брине о сестрама.

– Ниједан камен у Дивјејеву није постављен без благослова Царице Небеске – говорио је после баћушка.

Између Сарова и Дивјејева је дивна шума, речица и извори, место молитвеног подвига оца Серафима. Своје брдашце назвао је Света Гора, ту је имао свој Јерусалим, Назарет, Тавор, Јордан, поток Кедарски, Голготу, Јелеонску гору. Сва његова пажња беше усмерена на спасење, везано за Свету земљу, у којој је Спаситељ рођен, где је проповедао, исцељивао, страдао и васкрсао.

У Свето-Тројицком храму, на левој страни, сада се налази богато изрезбарена гробница у коју су положене мошти преподобног Серафима. А позади, у омањој стакленој шкрињици, су његове ствари – дрвене ципеле, понешто од одежде, крст и чаша. На десној страни је велика икона Пресвете Богородице – Умиљење. То је, према речима матушке Нектарије, копија оригинала из Старчеве келије, која се чува у патријарховој резиденцији у Москви, склоњена од Совјета. Сестре у олтару чувају стари гвоздени крчаг за печење хлеба. У њему је преподобни пекао ражани хлеб и делио би га пристиглим гостима као свој благослов. Када се упокојио, преподобни се јавио једној од монахиња, рекавши јој да ће хлеб чуван у крчагу имати исту снагу благослова као и да га је он сам дао. Монахиње и данас чувају комадиће хлеба на том месту и дају их поклоницима.

Последњих година је обновљена и канавка (канал, пут) Мајке Божије, који је Свети Серафим означио као пут којим је прошла Пресвета Богородица. Ко прође том светом канавком и прочита 150 пута Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо…, он је, како је говорио преподобни, у благодати, под Покровом Пречисте и ако настави да се труди да живи благочестиво, има заштиту Богородице.

Многи верују да је есхатолошка судбина Русије везана је за старчево пророчанство о Светој Канавки, стази којом је прошла Пресвета Богородица, која је саровском чудотворцу дала молитвено правило за дивјејевску обитељ. Канавка је 2003. године обновљена по старим нацртима.

У манастирском комплексу манастира Дивијева налазе се Свето – Троицка Црква где су положене мошти светог Серафима Сарофског, црква преображења Господњег, Црква иконе богородице Казанске, Црква посвећена благовестима Богородице.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Русија, Дивијево – Извор код светог Серафима Сарофског

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

После 2 предивне ноћи код светог Серафима у Дивијеву кренули смо за Серпухов где смо ноћили. Сутрадан раном зором кренусмо пут Кијева за манастир Голошевину. У манастиру Голешевина смо ноћили и рано ујутру кренули до Кијевско-Печерске лавре која је удаљена десетак километара од манастира Голошевине.

ДАН 12. – Украјина, Кијев – Голошевина

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

ДАН 13. – Украјина, Кијев

Кијевско-Печерска лавра (укр. Києво-Печерська лавра) је један од најзначајнијих споменика Православне вере за Русе и Украјинце. Манастир је саграђен за време Кијевске Русије на месту где је 1015. био манастир у лаври (пећини). Манастир се налази на јужним падинама Кијева у Украјини и данас је Лавра на листи УНЕСКО и једна од седам чуда Украјине. Кијевско – печерска лавра је један од 4 удела пресвете Богородице.

Према руској хроници из 11. века ,,Повест минулих лета,, манастир је основао 1051. свети Антоније Печерски, кијевски Рус, родом из Љубеча, који је живео за време владара Јарослава Мудрог. Саоснивач је био и његов ученик Теодосије Печерски из Курска. Манастир је подигао на месту печерске лавре коју је направио аскета Иларион Кијевски, из села Берестова, који тамо борави до 1051., након чега постаје кијевски митрополит. Печерска лавра је била напуштена до доласка Антонија Печерског из Свете горе који се вратио у Кијевску Русију као мисионар.

Кијево-Печерска Лавра је први манастир у древној Русији. Испод Лавре, налазе се „Ближње“ пећине (Ближние, Антониевы пещеры) дужине око 400 метара. Унутар пећина, смештена су три „подземна“ храма: Ваведења Пресвете Богородице, преподобног Антонија Печерског и преподобног Варлаама игумана Печерског. У пећинама се налазе нетрулежне мошти 73 канонизована светитеља, монаха, ученика и следбеника преподобног Антонија, који су се у њима подвизавали.

Изнад самог улаза у пећине, саграђен је храм Воздвижења Часног Крста из кога постоје три улаза у пећине. Саме „Ближње“ пећине, подељене су на три главна пролаза (или улице) које су међусобно повезане са више мањих пролаза. Са страна тих „ходника“, налазе се мале келије, уклесане у стену у којима су се некада подвизавали ови Божији угодници, а у којима су данас смештене њихове мошти. Монаси који су се одлучивали на овакав подвиг, сами су копали келије и ту се затварали, остављајући само мали прозор у зиду кроз који су примали храну. Када подвижник више не би примао храну, био је знак да се упокојио и тада би затварали и тај једини прозор на одређени период. Када би отворили келију, пронашли би нетрулежно миомирисно тијело што је знак да се подвижник посветио.

Осим ових, „Ближњих“ пећина постоје и тзв. „Даље“ (Дальние, Феодосиевы пещеры) чија дужина износи око 300 метара и којима се чувају мошти 49 канонизованих светих подвижника. Подаци о подвижницима су јако оскудни, а мошти појединих су пренесене у „Ближње“ пећине.

Пећина има поглед на Дњепар. Кијевски кнез Изјаслав I је цео рејон пећине подарио монасима светог Антонија Печерског.

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

После посете кијевско – печерске лавре кренусмо пут манастира Банчени који се налази на самој граници Украјине и Румуније. У манастир Банчени стижемо у вечерњим сатима. Ујутру крећемо пут Србије.

ДАН 14. – Украјина, Кијев – Банчени

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Poklonicko putovanje u rusiju i ukrajinu 2018

Слава и хвала Богу на свему и свим руским светитељима за диван пут и ходочашће у свету Руску земљу.

Молитвама пресвете Богородице, светих руских светиеља Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј и спаси нас грешне. Амин.