Зочиште

Историја манастира Зочиште

Manastir Zociste

Манастир се налази у српско – албанском селу Зочишту, на 5 км удаљености од Ораховца у правцу југоистока. Село Зочиште са црквом Св. Врача помиње се први пут у повељи Стефана Дечанског 1327. године, којом дарује Хиландару бројна имања, чија су имена до данас сачувана у неизмењеном облику. У средишту данашњег села Зочишта, налази се црква Св. Врача. По народном предању црква је „300 година старија од Дечана“. Испод цркве налази се природан извор Врело, чија се вода у народу сматра лековитом, као „лечилиште за очи“, па отуда име селу и манастиру Зочиште.

У селу постоје:

1) Манастир Зочиште са главном црквом Св. Врача Бесребреника Кузме и Дамјана, која ужива велики углед у српском народу овог краја. Црква представља једнобродну грађевину са полуобличастим сводом и нешто широм припратом од наоса цркве. Цркву је, вероватно, подигао неко од чланова српског високог клира, што представља посебну вредност међу групом сачуваних споменика из доба самосталне немањићке државе.

Манастир је страдао 1999. године, када је потпуно опљачкан и разорен од стране Албанских екстремиста. Братство манастира се склонило прво у Призрен, а потом у Црну Реку. Мошти чудотворних светаца Кузме и Дамјана биле су пренешене из Зочишта у манастир Сопоћани. Монаси манастира вратили су се у Зочиште после 17. марта 2004. године. Убрзо је игуман манастира Ђурђеви Ступови, преузео на себе одговорност за обнову овог до темеља порушеног манастира, уз помоћ Координационог центра за Косово и Метохију и људи добре воље. Посебна заслуга за обнову овог хришћанског објекта, припада италијанском контигенту КФОР-а, који је задужен за његово обезбеђење, као и генералу Ерику Данилу и његовом заменику, немачком пуковнику Ерхарду Билеру. Италијански генерал Ерик је истакао обнову манастира као један од приоритета у току свог мандата. Крајем 2006. године радови на обнови цркве су били приведени крају. За градњу је коришћен камен од порушене старе цркве, а нова црква је по облику скоро идентична предходној. Мошти чудотворних светаца су биле враћене на место где иначе припадају. Ово је први обновљен православни објекат од преко 150 порушених цркава за осам година.

2) У селу се налазе и осатци цркве Ваведења Св. Пречисте, десно од Зочишког врела. Њени зидови од тесаника, довратници и праг улазних врата су добрим делом очувани.

3) Остаци цркве Св. Јована се налазе у манастриском винограду, 100 м изнад пута за Ораховац. Поред делова темеља постоји и једна камена плоча на којој има делова нечитког натписа.

Манастир Светих Врача се налази у селу Зочиште, пет километара удаљеном од Ораховца на подручју свете метохије.

Село као и манастир су добили име по чудотворном љековитом извору за који се сматра да је „лечилиште за очи“, те отуда и назив Зочиште.

Манастир је саграђен у вријеме династије Немањића на остацима византијске светиње, али је непознат његов ктитор.

Манастир и црква Светих Врача се помињу још у даровној повељи краља Стефана дечанског, којом 1327. дарује манастиру Хиландару на Светој Гори имања и одређује међе.

Према предању, манастир Светих Врача-Зочиште је три вијека старија од Дечана и потиче из 11. вијека.

Најновија археолошка истраживања датирају оснивање манастира чак у 4. вијек, на основу пронађеног ранохришћанског надгробног споменика и керамике из 3. и 4. вијека на мјесту данашњег храма.

Манастир је посједовао минеј из 15. вијека који је уништен 6. априла 1941. године у народној библиотеци приликом бомбардовања београда од стране нацистичке њемачке, као и богату збирку икона, литургијских књига, црквених реликвија, итд…

Дуборез иконостаса је био чувен по својој умјетничкој љепоти.

Манастир светих врача је од стране албанских екстремиста у септембру 1999. године експлозивом потпуно разорен као и цијели манастирски комплекс, српско гробље и околне куће српског становништва. Свете мошти су тада пренијете у манастир Сопоћани.

Том приликом је уништено мноштво вриједних фресака, икона и црквених сасуда.

Најстарији остаци некадашњих сачуваних фресака, посебно прикази проповједника су из 14.вијека, представљајући монументални сликарски стил.

Црква је била осликавана у неколико наврата.

По почетку обнове, испод рушевина и камених громада је пронађена чудотворна икона светих врача, поцијепана на два дијела. На једном дијелу се налазиоСвети Козма а на другом свети Дамјан. Икона је рестаурирана и данас се налази у светом храму и пружа исцјељење свима који јој искрено и са вјером приступају. За свете враче предање говори да никада нису обољелима наплаћивали своје исцјељитељске услуге.

Манастир је дјелимично обновљен, а за изградњу цркве је кориштен стари камен и црква је урађена идентична порушеној.

И данас, у манастир у којем се догађају бројна чудесна исцјељења, долази велики број православних вјерника, странаца, али и Албанаца, муслимана из околине, који светињи приступају са вјером и великим поштовањем.

Ова светиња је позната по Светим исцјељитељским моштима бесребреника Светих Козме и Дамјана пред којима се дешавају многобројна исцјељења о чему постоји велики број свједочанстава.