Петковица

Историја манастира Петковица

Manastir Petkovica

Изнад Сребреничке реке, недалеко од Страгара, налази се обновљени манастир Петковица, изграђен почетком XXI века на остацима делимично очуване цркве, некрополе и дела оградног зида.

Нема тачних података када је манастир заснован, али, с обзиром да се налази у области богатој грађевинама насталим у периоду од краја XIII до почетка XV века, логично је да је и он саграђен у исто време. Највероватније да је настао крајем XIII столећа, у периоду владавине краља Драгутина, а да је темељно обновљен у првој деценији XV века, у доба деспота Стефана Лазаревића. За датирање Петковице веома су значајне првобитне фреске, очуване у ниши изнад улазног портала. Палеографска обележја у натпису, ликовна концепција и снажан колорит везују ово сликарство за уметност последње деценије XIII века. Млађи слој фресака рађен је у духу сликарства прве деценије XV века и сличан је остварењима у оближњим црквама. Овоме иде у прилог и једини поуздани писани податак о датирању манастира Петковице, натпис са једне надгробне плоче нађене приликом археолошких испитивања на којој је делимично очуван натпис да је један монах умро 1379. године. Из њега се види да је Петковица у доба кнеза Лазара била мушки манастир и да је преминули калуђер припадао другој или трећој монашкој генерацији која је основала манастир. Још један натпис на монашком гробљу, о смрти сабрата манастира 1443. године, потврђује да је Петковица живела до пада Србије под Турке.

Међу многобројним манастирима које турски пописи XVI века бележе на овом подручју, сигурно је и Петковица, која је, по свој прилици, била посвећена Арханђелима. Лоцира се, на пример, уз село Придворицу, како Турци називају средњовековну Сребрницу. Претпоставља се да због мале удаљености од овог важног града није дуже могла да се сачува, па је запустела заједно са Сребрницом.

Црква је рађена у две фазе, наос, зидани иконостас и старији слој живописа су са краја XIII века, а нартекс, јужни параклис и фреске на западном зиду цркве и источном припрате су са краја XIV или почетка XV века. Грађевина је скромних димензија, правоугаоне основе и засведена је полуобличастим сводом са полукружном апсидом на истоку. Ђаконикон и протезис призидани су уз зидове олтара. На западном делу је улазни портал лучног облика са сликаном лунетом.

Припрата је призидана крајем XIV века западно од цркве. Конципирана је као двоспратна кула са звонаром на врху. Основа је правоугаона са дрвеном међуспратном конструкцијом и четворосливним кровом. Уз јужни зид цркве прислоњен је мали параклис од којег су очувани само зидови до висине од метар и по.

Од старијег фреско сликарства очувано је само велико попрсје Христа Пантократора у лунети изнад улаза из припрате у наос. Лик је конпонован у духу сликарства краја XIII века и одликује се снажном моделацијом, оштрим цртежом и наглашеним пастелним колоритом. Чиста боја разлива се сликаном површином и даје лазурне светлосне одблеске. Млађем сликарству припадају остаци монументалне композиције Богородичиног Успења у наосу и Деизис и најасне сцене из Христовог живота у припрати. Снажан цртеж, оштра моделација и контрасни колорит главне су одлике овог значајног сликарства.

Несумњиво, средњовековни живот манастира Петковице био је блиско повезан са значајним политичким и привредним средиштем Деспотовине – оближњим градом Сребреницом у којем је одржан и последњи државни сабор у слободној Србији, када је за наследника деспоту Стефану Лазаревићу одређен Ђурађ Бранковић.