Историја манастира Дионисијата
(рођење светог Јована Крститеља, на дан 7.Јула/24.Јуна)
Манастир светог Дионисија, знан као Дионисијат, основан је на почетку друге половине XIV века, од стране преподобног Дионисија који је дошао из Корче у западној Македонији. Смештен је на огромној, окомитој стени, осамдесет метара изнад мора на југозападној обали атонског полуострва. Манастир се одувек одликовао подвижничком строгошћу, духовном процвату нарочито је допринео игуман гаврило који се на тој дужности налазио више деценија. Манастир је општежитељни од 1805. Године.
Главна црква посвећена рођењу светог Јована Претече саграђена је у периоду од 1537. до 1547. године. Манастир има четрнаест параклиса, и то осам унутар и шест изван зидова. Најважнија је црквица посвећена Богородици настала када и главни храм, чији је саставни део. У њему се чува веома стара икона Богородице рађена у воску позната као „Акатистна”, а по предању носио ју је патријарх Сергије 626. године у литији око Византа за време аварске опсаде.
Дионисијат има седам келија у Кареји и околини, а једну од њих (посвећену светом Стефану) користи представник манастира при општини. У непосредној близини манастира такође има неколико станишта, од којих треба поменути келију посвећену свим светима у којој су фреске које су 1610. године радили иконописци Данило и Меркурије. Братство се састоји од око педесет монаха, док их десетак живи по другим стаништима.
Икона Светог Јована
Ова чудотворна икона светог Јована крститеља налази се манастиру Дионисијат. Она остаде неповређена у великом пожару који је претрпео овај свети манастир и сада се налази се у саборном храму, на југозападном стубцу, на који се ослања купола храма.
икона светог Јована Крститеља
Дионисијат је почео да игра значајнију улогу тек почетком XVI века, када га обилато помажу влашки војвода Јован Неагоје, муж Милице-Деспине Бранковић, молдавски владар Петар IV Рареш, чија је друга жена Јелена Бранковић, такође кћи деспота Јована, Александар Лапушнеану и његова жена Роксандра, затим Стефан Кантакузен, Никола Маврокордат и Александар Маврокордат, добротвори из Сера и са Халкидике, митрополити Макарије из Хераклеје и Јеремија из Београда, као и аустријски амбасадор у Цариграду Јован Франгопулос, пореклом из Јањине. Захваљујући њиховим прилозима задобио је високо место у светогорској хијерархији.
Манастир одликује подвижничка строгост, а духовни процват у последњих пола века плод је предузимљивог игумана Гаврила, који је њиме управљао неколико деценија. По Антонијевом типику, 1394, био је деветнаести по рангу, да би се 1574. попео на пето место које и данас држи. После три века особеножића братство Дионисијата се одлуком патријарха Калиника, 1805, вратило општежитељном правилу.
Главна црква, посвећена рођењу св. Јована Претече, у тесној манастирској порти саграђена је у данашњем облику од 1537. до 1547. године, када је игуман био Матија. Ова црква је заменила старију и мању, а осликао је фрескомајстор Зорзес са Крита. У десном броду налазе се портрети манастирског ктитора Петру Рареша са децом, у природној величини.
У ризници се чува крст Јелене Палеолог, представа Распећа у рељефу на патени од слоноваче (Х век), плаштаница из ХVI века, богато повезана јеванђеља…
Једна од највећих драгоцености међу документима је хрисовуља Алексија III, издата поводом оснивања манастира, дугачка је 2,98 метара и украшена изузетно успелом минијатуром која приказује цара са супругом Теодором и светог Јована Крститеља између њих. При дну документа је царев потпис, црвеним мастилом. Манастир се дичи и наводним ланцем са окова апостола Павла.
Библиотека има десетак хиљада штампаних књига, међу којима и неколико инкунабула, 804 рукописна кодекса (125 на пергаменту, три су палимпсести) и 27 свитака. Истраживачи који су имали увида у рукописне кодексе кажу да је шездесет рукописних књига украшено минијатурама, а посебно се издваја кодекс бр. 587. Реч је о јеванђељу из XI века са 74 одлично очуване минијатуре.