Историја манастира Светог Василија Острошког

Manastir Sveti Vasilije Ostroski

Манастир Светог Василија Острошког је новосаграђени манастир посвећен Светом Василију Острошком Чудотворцу се налази у самом центру Бијељине. Манастирски комплекс обухвата површину од 3.500 m² са изузетно уређеним и функционалним распоредом објеката.

Поред манастирског храма, који се налази у централном дијелу комплекса, саграђени су објекти који имају вишеструку намјену. Доминантан мотив овог комплекса представља звоник са сатом висине преко 30 метара. С обзиром да се уочава са свих страна, постао је симбол овог манастира и често оријентир за путнике који пролазе кроз Бијељину.

У једном дијелу је привремено сједиште Његовог Преосвештенства епископа зворничко-тузланског, који је у ратној стихији морао да напусти Тузлу и сједиште пренио у Бијељину.

У поменутим објектима се налазе музеј површине 400 m², трпезарија, свечани салон, канцеларије, библиотека, стамбени простор, сала за предавања, келије за монахе, свјећарница са продавницом икона и сувенира, итд. Сви објекти су функционално повезани зиданом оградом која ограђује манастирски комплекс.

Манастирски храм представља архитектонско и умјетничко дјело високе вриједности за чију су изградњу ангажовани најбољи неимари овога краја. Унутрашњост храма је осликана прелијепим фрескама које је радио Драган Марунић из Београда.

У храму се испред олтара налазе честице моштију Светог Василија Острошког и Светог Сисоја Великог. Посебну вриједност манастирске цркве представља копија чудотворне иконе Тројеручице која је дар хиландарског манастира.

Градња је трајала од 1996. до 2001. године када је приликом освећења служило 19. архијереја СПЦ. Манастир је уједно и привремено сједиште Епископа зворничко-тузланског Василија. Поред храма који се налази у средини цијелог комплекса је и зграда административног сједишта Епархије са библиотеком која броји преко 50000 хиљада наслова. У склопу манастира се подиже и нови објекат у којем ће бити амфитеатар са 500 мјеста и музеј. Музеј ће имати своју сталну поставку са најзначајнијим историјским, духовним и другим свједочанствима о животу Епархије.

Унутрашњост храма је живописана, а дјело је Драгана Марунића из Београда, о чему свједочи и натпис у припрати храма са сјеверне стране. Читавим комплексом доминира звоник са преко 30 метара висине. Сам манастир је много посјећен од стране вјерника, не само Бијељине и околине, већ и из цијелог православља због реликвија које се у њему налазе: икона Тројеручица, дар манастира Хиландара; честице моштију Светог Василија Острошког и Преподобног Сисоја Великог.