Архитектура

Данашњу главну манастирску цркву – Ваведења Богородице – саградио је почетком 14. века краљ Милутин, на темељима првобитне цркве коју су подигли Симеон Немања и Свети Сава. У време цара Лазара, око 1380, уз цркву је саграђена припрата.
Комплекс је ограђен одбрамбеним зидовима који су појачани пирговима – кулама, Светог Саве и Светог Георгија уз које су подигнути вишеспратни конаци, капеле, параклиси, болница и други пратећи објекти. Грађевине су зидане у византијској архитектонској традицији од тесаног камена са наизменичним редовима опеке, док су подови и балкони израђени од дрвета. Поред главне манастирске цркве у Хиландару се налази  још 12 мањих цркава и капела са живописима из разних времена, са иконостасима из доба различитих уметничких школа, са иконама, утварима и другим предметима значајне уметничке вредности.
На главној цркви Ваведења Богородице има сачуване првобитне пластике, док је под у цркви  украшен мозаиком изузетне уметничке лепоте.