Ризница

Ризница манастира Хиландара, библиотека и фондови садрже предмете непроцењиве уметничке и историјске вредности као што су рукописи, повеље, иконе, књиге, скупоцени предмети од злата, драгог камења, слоноваче, веза и др. Само рукописних књига у ризници које датирају из разних времена – од 12. до краја 19. века, има преко хиљаду. Најзначајнији су Јеванђеље патриајрха Саве из треће четвртине 14. века, Романово јевађеље из 1337, Изборно јеванђеље војводе Николе Стањевића, Беседа Јована Златоустог, исписана у Смедереву средином 15. века, Апостол игумана Виктора из 1660. итд. Међу ретким штампаним књигама налази се неколико примерака из цетињске штампарије из доба Ђурђа Црнојевића: три Октоиха првогласника из 1494. и три Псалтира са последовањем из 1495. док из венецијанске штампарије Божидара Вуковића и његовог сина Вићенца, манастирска ризница поседује око тридесетак различитих издања.
Велику уметничку вредност имају и друге драгоцености хиландарске ризнице: дуборезни диптих монахиње Јефимије, посвећен њеном рано преминулом сину Угљеши Деспотовићу, везена завеса за иконостас деспотице Јелене, у монаштву Јефимије (око 1400), завеса руског цара Ивана IV Грозног, са извезеним ликовима Христа, руских светаца, али  и Св. Симеона и Св. Саве, итд.

У хиландарским ризницама, храмовима и архивама чува се око 1200 икона, од којих су десетине чудотворне и спадају у највредније примерке византијске уметности, 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 уникатна рукописна књига са укупно 312.000 страна, 80 старих штампаних књига од 15. до 17. века, 40.000 књига од 17. века до данас. Хиландарска ризница садржи велики број дела примењене уметности, као и богату етно збирку. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века са око 25 келија цркви и параклиса изван утврђене целине. Вредно зидно сликарство заузима површину од око 5.000 м2. Хиландарска баштина се налази на око 10.000 хектара површине колико манастирски поседи заузимају. Хиландар је као светогорски византијски споменик део светске културне баштине организације УНЕСКО а српском народу је духовни источник и највећа ризница културног и историјског наслеђа.

Сачувани рукописи, богато украшавани и велике уметничке вредности, заједно са књигама и другим уметничким предметима представљају драгоцену грађу за изучавање наше националне историје, историје уметности и културне историје српског народа