Историја манастира Високи Дечани

Архитектура

Стефан Дечански, изабравши погодно место за своју задужбину, саградио је манастирски град са јаким кулама, а потом је дао да се изграде монашке ћелије и остале потребне зграде. Поред манастира Стефан Урош је подигао и манастирску болницу која је деловала у Средњем Веку. Градња манастирског храма трајала је 8 година, од 1327-1335. године. Протомајстор храма био је мајстор Вита из Котора, „краљева града“ како је остало забележено на једном од портала цркве. Котор је још од Немањина времена био један од важнијих градова српске краљевине. Остале грађевине саградили су локални мајстор Ђорђе са својом браћом Доброславом и Николом. Фреске су завршене 1350 године. Имена фрескописаца нису сачувана. Једино је остало име неког „грешног Срђа“ који се потписао над једним стубом у цркви. Судећи по имену али и по стилу сликарства може се закључити да је цар Душан, који је завршио задужбину свог оца, након његове смрти, унајмио сликаре из Приморија, који су припадали тзв. „грчкој школи“. Након смрти главног ктитора, Св. Стефана Уроша, Стефан Душан је пренео мошти свог оца у његову цркву. У храму се такође налазе и други гробови властеле, међу којима је и гробница Ђорђа Остроуше Пећпала за кога се верује да је био дародавац фресака у припрати. Историја манастира препуна је разних драматичних догађаја и обрта. Након Битке на Косову Пољу 1389 манастир Дечани, као и цело ово подручје српске државе нашло се изложено нападима турских завојевача.

Дечански храм је највећа и најбоље очувана сакрална грађевина икад подигнута у Србији. Мада је у првој половини 14. века у Србији преовладавао живописни српско-византијски стил, краљ Стефан Дечански је, по узору на своје претходнике, одлучио да његова гробница буде у духу рашких грађевина. Саградио је петобродну цркву са најширим централним бродом дужине 36 метара и висине 29 метара са одређеним готским елементима, изнад којег је елегантна купола постављена на четири стуба. Остале бродове, као и западни део средишњег брода, прекривају ребрасти сводови. Источни делови најјужнијег и најсевернијег брода обликовани су као капелице са апсидама на истоку, које су посвећене Светом Николи и Светом Димитрију. Три средишња брода манастира Дечана имају заједнички двосливни кров, док су бочни бродови прекривени крововима на једну воду. Олтарски простор Дечана је троделан, јер и ђаконикон и проскомидија имају по апсиду. Западни простор цркве чини тробродна припрата која је нижа и ужа од наоса. Прекривена је са девет ребрастих сводова које носе пиластри и стубови. Средњи брод Дечана има двосливан кров, док су кровови изнад бочних бродова једносливни, тако да се споља, у малом, понавља изглед кровова изнад наоса. Фасада манастира Дечана је обложена тесаним квадерима мермера у љубичастој, сивој и жућкастој боји, чији склад прекида три портала, две трифоре, 21 бифоре и неколицина једноделних прозора. Врх сваког од прочеља украшава фриз конзолица, украшених разноврсним антропоморфним и зооморфним главама, готово идентична обради у манастиру Студеница.