Историја манастира Драганац
Манастир Светог архангела Гаврила, познат под именом Драганац, налази се недалеко од Прилепца, родног места кнеза Лазара. Манастир је 1381. године подигао кнез Лазар као метох манастира Раванице, када је село у коме је саграђен манастир названо по кнежевој ћерки Драгани, што се помиње у Раваничкој повељи. Врло је вероватно да је овај манастир и раније постојао и да је обновљен за многе православне аскете које су бежале из византијског царства пред најездом Турака Муслимана из Грчке и Мале Азије у још увек хришћанску Србију. Овако значајан доток искусних аскета и образованих хришћанских учитеља био је изванредна потпора за религијски и културни живот срдњевековне Србије. Ипак се мало тога зна о раној историји манастира Драганац јер је цела област Ново Брдо, где се манастир налази,била уништена током турске инвазије 1455. Може се, свеједно, претпоставити да је манастир био познат широм Европе тог времена јер је био повезан са српским срдњевековним градом Ново Брдо, који је био центар за ископавања сребра, злата, платине и других драгоцених метала.
Средњевековна Србија је била земља манастира. Српски владари били су познати оснивачи манастира као центара за молитву, духовну обнову и светионике спасења за све људе. Неки владари дизали су чак по један манастир годишње. Посебно је Косово и Метохија била домовина за многе велике, спектакуларно грађене манастире, од којих су неки преживели до данашњег дана, као што је случај са Виским Дечанима, Грачаницом, Пећком Патријаршијом, док су други обновљени у скорија времена, као Драганац. Треба напоменути да назив за јужну половину аутономне покрајине Косово и Метохија, именом Метохија, долази од старогрчке речи метох (μετόχι), што значи земља која припада манастиру. Овај назив датира од времена када је цела регија била власништво многих манастира, као и манастира Хиландар и Свети Павле на Атосу. Топоним Косово је такође српског порекла, са пуним именом „Косово поље“ или „Поље птице Кос“ и овај топоним повезан је са пољем на коме су се Хришћани југоисточне Европе у борби за слободу и Христа сукобили са најездом исламских отоманских војски 1389. Иако се битка завршила без јасног победника и погибијом владара на обе стране,(Лазара са српске и Мурата са турске стране), историчари се слажу да је ова битка тако ослабила Отоманску војску да је вероватно зауставила њихово даље надирање у Европу.
Иако археолошки докази показују да је на Источном Косову, где се налази манастир Драганац, некада био велики број манастира, нажалост скоро сви су уништени током влададвине Муслимана од 1455. до 1912. године. Заправо се врло мало зна о манастиру Драганцу у периоду који претходи његовој обнови 1863. од стране локалног српског становништва из околине Гњилана. Они су обновили манастир за који се мислило да је давно затрвен и захваљујући њиховом труду поново је оживело старо семе молитве које су посејале православне аскете у средњем веку, сведочећи истиниту веру да је Христос победио грех и смрт.
Иако материјално обновљен, манастир је једва одржавала малобројна братија живом молитвом. Манастир је крајем деветанестог и почетком двадесетог века био центар образовања за локалну заједницу. Ту се налазила прва школа на српском језику за ђаке хришћанске вероисповести током муслиманске окупације. После Другог светског рата комунисти су, као и у целој Источној Европи, преузели власт и потпуно пореметили живот Цркве. До 1960те у манастиру је опстао само један стари јеромонах. Старији свет га се још увек сећа, био је то веома свети старац Григорије, Рус који је из своје земље побегао од комунистичког терора на Косово. Кад се он упокојио манастир је остао празан све до 1990тих када је трудом монаха манастира Дечани поново оживео. Урушене грађевине су обновљене, али је ревитализовање манастирског живота у Драганцу допринело много значајнијој ствари, а то је опстанак локалног становништва. Православни Срби су, упркос прогону у тим тешким временима,охрабрени, одлучили да остану на свом огњишту.
Од 2011. са доласком новог игумана, оца Илариона из Дечана (познат још и као некадашњи глумац Растко Лупуловић), и нових чланова који трагају за истинским животом у Христу Богу живом, братство је продисало. Сада манастир броји преко десет монаха, што је више него што их је било у Средњем веку у овом манастиру. Ми, бартија, трудимо се да живимо у јеванђелској једноставности, усмерени на свакодневне службе, молитвена правила, Христу подобно послушање игуману и међусобно послушање, као и гостопримство за оближње становништво и сваког добронамерника. У манастиру производимо свој тамјан, дрвене крстове, и гајимо башту, као и козе, кокошке и пчеле, од којих добијамо јаја и правимо свој сир и мед. Такође преводимо православне и историјеске текстове на енглески језик и у свему настојимо да захвалимо Богу на милосрђу и благослову.
Сваке године на празник Живоносног Источника, то јест Светлог или Источног петка у порти манастира се одржава Сабор. Како вели садашњи игуман манастира отац Иларион : ” Народ у Косовском Поморављу негује Сабор као своју традицију вековима. Тако је и до данашњих дана, народ тиме доказује стару изреку да је невоља за кратко време, а радост увек и довека. ”
Испред манастира се налази извор чудотворне воде, познат у народу по својим лековитим својствима.
Делови текста преузети са званичне странице Манастира Драганац
Донације за манастир Драганац можете учинити на овом линку преко paypal-a.
