Историја манастира Ђипша

Манастир се налази на западном огранку јужног обронка Фрушке Горе у близини села Визић. Манастирска црква посвећена је св. Николи. Предање каже да је Ђипшу сазидао деспот Јован Бранковић крајем 15. века.

Први поуздани подаци о овом манастиру у турским изворима потичу из друге половине 16. века. Црква је највероватније саграђена у 16. веку.

Почетком 18.века Ђипша је забележена као метох манастира Кувеждина. Стара манастирска црква крстообразне основе обновљена је 1744. године ктиторством Петра Јовановића, житеља Новог Сада.

1764. године, ктиторством „пустиножитеља“ Матеја, изграђена је нова припрата са звониким, над којом је формирана капела посвећена Покрову св. Богородице. Иконостас је резан 1751. године у Новом Саду, а сликао га је 1753.-54. године живописац Теодор Стефановић Гологлавац.

Од почетка Првог светског рата до 1922. године манастир је био напуштен. Дуже времена је био под управом манастира Кувеждина.

Проглашен је за самосталан манастир тек 1923. г., када је Кувеждин постао женски манастир. Како је Кувеждин имао велики број монахиња (око 50), то је Ђипша 1933. г. враћена манастиру Кувеждину, и као такав и он је постао женски манастир.

Пред Други светски рат у њему је живело пет монахиња. У манастиру се чувало једно четворојеванђеље писано крајем 15. или почетком 16. века. За време Другог светског рата под управом НДХ црква манастира Ђипше је сравњена са земљом, манастир је тешко оштећен а иконостас демонтиран и однесен (делимично сачуван).

Од 1980. године манастир је насељен и постепено се обнавља. Данас манастир чине црква Св. Николе и спратни конак северно од ње.

Манастир Ђипша (крај 15. века, ктитор деспот српски Јован Бранковић), 21314 Нештин, тел: 021/6260-019. Храм преноса моштију светог оца Николаја (16. век).