Историја манастира Епархије Жичке

Епархија жичка је једна од највећих, најзначајнијих и најутицајнијих епархија у Србији. Седиште епархије и епископа је у Краљеву. Од осталих већих градова у састав епархије улазе Чачак, Пожега, Горњи Милановац, Љиг и други.

Многи истакнути црквени великодостојници српске православне цркве су били епископи жичке епархије. Међу њима свакако треба издвојити светог владику Николаја Велимировића, који је 2003. године канонизован за светитеља; владику Јефрема Бојића, рођеног брата познатог песника Милутина Бојића; затим Германа Ђорића, каснијег патријарха српске цркве; епископа Василија Костића једног од највише прогањаних епископа СПЦ-а од стране комунистичких власти СФРЈ; владику Стафана Боцу, угледног и поштованог црквеног великодостојника и почасног доктора наука Теолошког факултета у Београду и друге.

Седиште Епархије је у манастиру Жичи код Краљева. Једна од највећих епархија у Српској цркви. Има 15 намесништава, 202 парохије и 200 активних свештеника. У епархији је 26 манастира (9 мушких и 17 женских) са 211 монаха и монахиња (манастири у Овчару, затим Вујан, Велуће, Вољавача, Враћевшница, Градац, Жича, Љубостиња, Рача, Студеница, Павлица, Стубал…).