Историја манастира Свети Архангели

Историјски догађаји

Светоархангелска лавра била је, после смрти цара Душана, позорје три значајна историјска догађаја. Према црквеном предању које је забележио Патријарх Пајсије Јањевац, у свом „Житију Светог цара Уроша Петог“ (нејаког сина цара Душана Силног), у 17. веку, овде је одржан 1356. велики државни сабор, на коме је требало да буде одлучена судбина Српског царства после уморства последњег Немањића и на коме је дошло до кобне деобе царевине, од стране краља Вукашина.

Други знаменити догађај је државни сабор на коме је кнез Лазар увенчан за српског самодршца, што је забележено, као општепознати податак, код архимандрита Саве Дечанца, у 19. веку.

Најзад, управо је у Светоархангелској Душановој задужбини, 1375. године, крај његовог гроба, на свечаном саборном богослужењу свештеног изасланства Цариграда, састављеном од Светогораца и двојице свештеномонаха, извршено свечано измирење Српске и Цариградске цркве, заслугама светогорских посредника, предвођених Старцем Исаијом, по акту цариградског патријарха Филотеја. Тиме је поново васпостављена заједница свештенослужитеља и однос узајамног причешћивања на нивоу епископског и свештеничког чина (који су, одлуком цариградског патријарха Калиста Првог, 1350/51. били привремено обустављени). Овим је и званично и коначно признато патријарашко достојанство првоепископа Српске цркве.

Манастир се пре Косовске битке помиње 1373. године, када су дубровачки колонисти из Призрена бежали из страха од великаша Николе Алтомановића у Светоархангелску светињу.