Први период (1019—1219)

Призренска епархија у овом периоду налазила се под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Иако су народне масе претежно биле словенске, она је потпуно грчки оријентисана, те су за призренске епископе постављани Грци При оснивању „Призренска епископија била је трећег степена, обухватала је област Хвосна око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса, имала је петнаест клирика“. Ти класични предели углавном остаће кроз читаву историју ове епархије. Њено седиште било је у Призрену, али из тих најстаријих времена нема података при коме се манастиру или цркви то седиште налазило. Смахра се да је било при цркви Богородице Љевишке. О призренским енископима током XI века „не знамо много“. Крајем XI века, из писма архиепископа Теофилакта, сазнајемо да је за своје време (1019— 1108) рукополагао епископе који су се „одликовали побожношћу и светошћу“, као што је призренски епископ — али чије име није познато.

Тек средином XII века знамо за име ученог призренског епископа Јована (писца једног коментара на Златоустове беседе). То је уједно први епископ призренски чије нам је име познато. Пре коначног припајања Призрена држави Стефана Првовенчаног, а за време краткотрајне анексије од стране Бугара помиње се епископ Аврам, који се са „још неколико епископа 1204. год. обратио папи Иноћентију III с молбом за палијум“.

Када је око 1214. г. Призрен дефинитивно припојен Србији, на епископској столици налазио се Грк Никифор, који се помиње од 1217—1219. године. То је, дакле, онај исти епископ који није хтео да се потчини самосталној Српској цркви, на чијем је челу био Св. Сава, те га је приволео да да оставку на свој положај, што је био непосредан повод да архиепиакоп охридски Димитрије Хоматијан упути Св. Сави своје чувено протестно писмо. После одласка епископа Никифора Св. Сава је за призренског епископа поставио Србина, чије нам је име, на жалост, непознато. То је највероватније био ученик Св. Саве који се школовао у Св. Гори. Његов задатак није био нимало лак, јер је његова епархија „имала да парира сваки рад Охридске цркве и грчку агитацију.“ Територију Призреноке епархије Св. Сава је смањио издвајањем Хвосна и стварањем засебне Хвостанске епархије.