Историја Епархије зворничко – тузланске

Епархија зворничко-тузланска је значајна организациона јединица Српске православне цркве на простору данашње Републике Српске, односно Босне и Херцеговине. Она има своју древну и садржајношћу богату прошлост, те знаменит пређени историјски пут. Јурисдикција и духовни утицај ове Епархије, која је прије само једног вијека имала и ранг митрополије, простире се на подручја и крајеве сјевероисточне и источне Босне, односно Републике Српске. Заједно са митрополијом дабробосанском и епархијом захумско-херцеговачком, епархија зворничко-тузланска, према времену у коме је устројена и њеном организационом поријеклу, потиче из средњег вијека. Дакле, ова епархија је свакако старија од епохе турске владавине на поменутим географским пространствима. Упркос трагичним временима ратовања, периодичним распонима са учесталим мученичким страдањима и другим пратећим недаћама, ипак има драгосјених сачуваних историјских извора и релевантне историографске литературе о црквеној и народној прошлости епархије зворничко-тузланске.

Епархија зворничко-тузланска додирује се са границама јурисдикција митрополије дабробосанске на југу, епархије бањалучке на западу, затим са епархијама славонском и сремском на сјеверу и епархијама шабачком и жичком на истоку. Данас има већи територијални опсег од онога који је био крајем XIX вијека; наиме, тада су крајеви око Дервенте, затим Теслића, Маглаја, Власенице и Сребренице били подложни дабробосанском митрополиту.