Поклоничко путовање у манастир Соко Град, манастир Сасе и Мачков камен 16.07.2017

 

Манастир Соко

Манастир Соко се налази подно Соко Града, на обронцима Соколских планина у близини Љубовије. Припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.

Манастир је подигао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије и посвећен је Владики Николају лелићком и жичком. Сам манастир располаже са пространом трепезаријом и 25 једнокреветних соба за госте, музејом и радионицом за монаштво. „Дом епископа Николаја“ се налази уз сам манастир. Располаже са библиотеком, трпезаријом, 32 спаваће једнокреветне собе и другим корисним просторијама. Сваког лета је средиште међународне манифестације „Моба” која окупља младе људе из света који потичу са ових простора.

На стени која надвисује читаво окружење, и која је била део турског утврђења подигнут је позлаћени крст, који су као знак покајања немачког народа за учешће у безумној агресији 1999. године поклонили манастиру „Свети Никола“ породица Вробел из Немачке.

Споменик епископу Николају, висок 3 метра рад је Даринке Радовановић, скулптора из Београда, а поклон Бранка Тупањца, Србина из Чикага.

На путу од манастира до крста подигнуто је 10 капела од камена пригодно осликаних. У свакој од њих је исписана по једна Божија заповест. У близини манастира налази се извор лековите воде. У манастиру постоји и капела Светог оца Николаја Мирликијског чудотворца.

У петак 24. марта 2000. године је у Соко граду на највишој литици која надвисује манастир Светог оца Николаја – задужбини Владике шабачко-ваљевског господина Лаврентија, постављен крст који је српском народу у знак покајања и помирења даривао Немац, Хорст Вробел.

Крст величине 13,6 метара и тежине 2.200 килограма, распона 5 метара. Крст је укопан 1.600 милиметара дубине, попречног је пресека 600 пута 250 милиметара. Велики хеликоптер Војске Југославије успео је тек из трећег покушаја донети на одредиште. Крст је најпре крај саме Дрине уз присуство више од 10.000 житеља Азбуковице и Рађевине, освештао Његова светост патријарх српски Павле. После испраћаја патријарха који је продужио пут Ваљева, очекивао се и најнеизвеснији догађај – полетање великог војног хеликоптера са крстом који виси у ваздуху.

Узлетела је велика птица и у ниском лету најпре благослов освештеног крста пронела изнад свих села Азбуковице, те се преко високих гребена Соколских планина упутила пут Соко града. Подно самог Соко града у манастиру светог Николаја, већ се сакупило много света. Дуго је челична птица кружила изнад високе литице и самог манастира, али запрћени крст није успела на место оставити. У народу се почело зборити да се Соко град неда ни из ваздуха освојити. И онда још један круг који учини нова посада хеликоптера и крст свети је засијао изнад манастира светог Николаја.

Хиљаде погледа било је упућено тог момента ка небу, хиљаде крстова учинише на себи људи испод крста, хиљаде молитви упућених Господу ту пред олтаром Светониколајевског манастира, оста на уснама.
– Господ то види и биће милостив – рече народу владика Лаврентије.

Ко је Хорст Вробел?

Немац и католик. Живи у Хановеру и поседује музеј старих ветрењача, воденица и цркава. Велики пријатељ Владике Лаврентија и свих Срба. Манастиру Св. Николаја у Соко граду даривао је иконостас на којем је и сам сате и сате резбарио, даривао и пет килограма чистог злата 24. каратног са којим је крст и позлаћен пре него што је и подигнут. Укупна позлата износи чак 24 метра квадратна.

Велики крст урађен је у бродоградилишту „Сава“ у Мачванској Митровици.

извор манастир Соко

Мачков камен

Мачков камен је топографски чвор (врх) на планини Јагодња у сјеверозападној Србији, гдје су вођене тешке борбе између 1. српске и 6. аустроугарске армије у току Првог свјетског рата, у периоду од 14. до 22. септембра 1914. Ова битка је једна од низа сукоба током битке на Дрини.

Спомен-костурница се налази на самом врху Мачковог Камена. Изградња овог споменика српским борцима иницирана је од стране „Одбора за подизање капеле на Мачковом камену“ давне 1925. године. Иницијативу је покренуо тадашњи министар грађевина, Милорад Вујичић, а одбор су сачињавали Љуба Јовановић (председник Народне скупштине), Ђорђе Вајферт (гувернер Народне банке), др Арчибалд Рајс, као и тридесетак најугледнијих грађана Рађевине и Азбуковице. Пројекат Спомен костурнице израдио је члан Одбора, архитекта Момир Коруновић док је израда поверена Шими Франовићу из Црквенице. За саму изградњу вађен је камен из села Кржава и Планина, а пренос камена као и осталог материјала извршили су добровољно сељаци из околине. Коначно, спомен-костурница саграђена је 1929. године. У августу 1931. године извршен је пренос костију палих ратника. Тај посао извршили су војници болничари по дозволи Министарства Војске.

Споменик је висине осам метара, израђен је од притесаних гранитних блокова у виду капеле са звоником на чијем врху се налази крст. Капела има двокрилна, решеткаста врата, а у унутрашњости је фреско-икона Богородице са младенцем, рад сликара Живорада Настасијевића. Простор око споменика је ограђен 1936. године. На стубовима капије су две спомен-плоче са стиховима Војислава Илића Млађег, а између стубова и над вратима је натпис „Отаџбина палим херојима“.

Незнани брате, кад путем наиђеш,
За један часак застани у ходу,
И сврати овде где спавају жртве,
Из исполинске борбе за слободу.
Поклон’ се светој костурници њиној
И опомен’ се, затварајућ’ врата:
Да право значи више него сила,
И да је Давид сурво Голијата.
(Стихови Војислава Илића Млађег)

Југословени, о, рођена браћо,
Одбац’ те расправе и трвење свако!
Закунте се на љубав и слогу
Па ће нам бити и у гробу лако!
(Стихови Војислава Илића Млађег)

Манастир Сасе

Српски православни манастир Пресвете Тројице налази се у истоименом рударском насељу Сасе, укљештен у брдима између Сребренице и Братунца у близини античког локалитета Домавија. На овом античком локалитету пронађени су остаци двије зграде: велике бање и зграде општине које су постојале већ 220. године и биле су у употреби до IV вјека.
Саграђен је 1242. године, а задужбина је краља Уроша I Немањића, чије су мошти и крст дуго времена чувани у овом манастиру опширније на овом линку